Просветни гласник

210

п^осветни гласник

до Војусе у јужном Илирику, 168 год. заузеше део у северном Идирику, који се доцније назва Далмацнја, 157 год. заузет је град Ве1])ппјит и покорени су Илири из његоие околине, који признадоше власт римску и Римљани ностадоше госдодари нриморскога дела Далмације, 146 год. освојише Римљани Македонију, Тесалију и Ахају, које постадоше римске провинције са управом у Македонији. Напади н освајањо римска настаиљена су и даље док 59 год. Илирик нод именом Далмацнја није ирокламован за ировпнцију римску. 6 год. по Христу побунише се Нлири у Далмацији и ПанониЈИ у великој размери против Римљана. Буна је трајела 3 године, док 9 год. но Христу не би угушена а тиме би завршено и римско освајање започето 229 год. пре Христа, и Римљани завладаше Илириком од Саве до Војусе. Илири су становали у Илприку као у главној области, који је у разна времена имао различито пространство. Илирик у ширем смислу протезао се по грчким и римским изворима између Алпа, Дунава н Јадранског Мора. Овако пространо име треба објаснити тиме што су у најстарија времена те територије насељавали народи илирског племена. Илпри су даље становали на Истри, Венецији, Норику, Панонији, Епиру, Македонији, Тесалији, Италији а на име у Јанугији, Калабрији и Месанији. Иза тога казује г. Мариенеску како је Илирик био нодељен у разна времена римске владавине (стр. 11—13). У погледу унутрашње организације Илирик се делио у три области (соптепШз) са главним традовима: ЗсапЈопа, 8о1опа и Иагопа. За тим је говор о колонијама римским у Илирику (стр. 13—15). •Онде где су били римски легиони образовале су се римске колоније не само ради одржавања заузетих земаља већ и ради умножавања римске популације. Римске колопије у Далмацији беху: Ја<3ег, 81сит, 8а1опа, Хагопа, ЕрМаигиз, Аедиит, Асптит, Глззиз, ЕрМатпиб, АроПоша, ВиШз; а у Македонији: Вшт, Ре11а, СазапсТпа, РћШррј; и у Епиру: Ви<;го1ит и ШсороНз. Муниципије римске биле су: беша, Вигпит, бсагЛопа, 1{1п31пит, КМзоп, Већштит, 01с1пшт, Ае^иит, 01ос1еа или Бос1еа; а оррк1а с1У1итКотапогит беху : Разз1т, ТагзаИса, ЕаЛезИпа, КШзтит, АсгиЈит, Ва1ианит, 01ст1ит, 8сос1га, ЕЈззиз, ХесНпит, Беис1а, Сипс^а, Тга§ипит, Рћапа; и у Македонији: 31оМ. Даље је говор о правноме стању у Илирику, о императорима који су рођени у Илирику, о илиризовању војника и легија римских, о нревласти Илирика у империји римској, која је настала прокламовањем за имнераторе људи који су рођени у Илирику и илиризовањем римских легиона, о романизовању покорених провинција, које је настало после. заузећа и које је било стални принцип државе римске, и најзад говори се о томе како се у почетку варварске навале латински језик