Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

211

говорио у Дакији, Мезији, Илирији, Далмацији, Еииру, Панонији, Истри, и Македонији. НајзаД говори Г. Мариенеску о Македорумунима и Арбанасима. После словенске наваде на Балканско Полуострво један део И.тира остао је на месту, а један се кренуо нрема југу, а исто тако је бидо и са Римљанима из колонија; и од римских колонија у Македонији данас су Македорумуни, а од старих Идира су данашњи Арбанаси. Народ који говори румунским језиком и који и данас станује у пданинским крајевима Македоније, на Пинду у Тесалији и Арбаннји и који се обично назива „Македо-Вадахи" иди „Македо-1'ом'ни" није другн народ до остатак римских становника иди народа који је на томе земљишту романизован и који се испред наваде досељеиика новукао у пданине. Кодоније римске у Македонији састојаде су се из кодониста из Итадије, које беху настањене највећим дедом поред Идира. Због тогајејезик македорумунски састављен из датинског едемента који почива на идирском сдоју који је иотнуно романизован. Из ових узрока македорумунски језик има неке речи и језичке особине заједничке са језиком старих Идира, а како су Арбанаси најбдижи потомди старих Идира, то онда македорумунски језик има иечега заједничкога и са арбанашким језиком. С обзаром на то што је МакедониЈа освојена 168 год. пре Христа и што је од како је иостада римска нровинција, од 146 год. пре Христа до 106—107 ио Христу кад је Трајан кодонсао Дакију, нрошдо 252 год. издази да су у време Трајана Македорумуни биди већ Формиран народ и но гоме старији од Дакорумуна. — Стари Идири су пак кећим дедом романизовани, и Арбанаси у ужем смисду судећи по језику су потомци дедимично романизованих Идира, те по томе Арбанаси немају на земљи никога ко би им био тако бдизак као Македорумуни, који су највећим дедом Иднри, ади потпуно романизовани. После свега завршује Г. Мариенеску са Дакорумунима. Страни су писцн, веди он, због тога што дакорумунски језик има веза са арбанашким језиком изрекди да су Дакорумуни 270—275 год. по Христу нод царем Ауредијаном са свим напустиди Дакију, да су се настаниди негде бдизу Арбанаса иди међу њима, да су ту у свој језик нримиди адбанизмеиза тим се у XII—XIII веку вратиди као пастири у Дакију и заузеди старе територије. Кад би ово бидо, веди Г. Мариенеску, ма у кодико истинито, био би ма и један историјски податак о томе. Истина је да у језику дакорумунском има нешто језичких едемената који изгдеда да су арбанашки, ади ови елементи су из старине, не од Арбанаса већ од Идира арбанашких предака и потичу из 106—107 год. и из доцнијег доба, а на име из времена колонисања римских у Дакији под Трајаном и другим царевима из II и III века по Христу. Овај илирски елеменат ушао је у језик дакорумунски кодонизацијом просветни гласник, I. књ., 3. св., 1907. 15