Просветни гласник

212

ПР0СВЕТШ1 ГЛАСНИК

из многих крајева у којнма су становади Илири, а нарочнто колонизацијом Илира, а на имо Пируста из Илирика и легиона римских који су регрутовани у Илирику, а нарочито легијом V македонском. Исто тако у дакорумунском језнку има претежно италијанског елемента, али он није дошао непосредно из Италије, веК од нредака италијанских, који су нретци и Дакорумуна, и то од 106 год. па на овамо. Дакорумуни из године 270—275 па на овамо нису никад становали у Илирику, Епиру или Македонији или ма где близу Арбанаса или међу њима, :;бог тога се нису ни могли враћати из тих земаља, већ су и после иовлачења римеких легиона и многих грађана из Дакије ипак остали перманентни у великом броју у Дакији. Проучавајући арбанашки речник и граматику од Густава Мојера Г. Мариенеску .је нашао: да ј арбанашком .језику има латинских речи којих нема у дакорумунском, да у арбаиашком језику има и италијанских речи, нарочито из доње Италије, из Апулије и Калабри.је, где су становали и Илири, и где и данас нма Арбанаса, али у језику дакорумунском нема оваквих талијанских речи. Исто тако и у језику македорумунском има латинских и италијанских речи којих нема у дакорумунском. Из овога иак излази да Дакорумуни после 270—275 год. нису могли бити у Илирику или у другим суседним областима, јер да су се вратили у Дакију у XII—XIII веку они би нонели у своме језику и латинске и италијанске речи које се налазе у арбанашком и македорумунском језику, однели би дакле са собом нови дијалекат који би био другојачи од онога што се налази у Дакији. Најзад Г. Мариенеску допушта да међу оним Дакорумунима који су се, ирогнати од Гота иод Аурелианом, повратилн у Мезију (Бааа АигеПапа) многи носле умирења варвара вратили у Дакију, где су нотражили своје куће, имање и породиде. На крају књиге под насловом „Из старе геограФИје" (стр. 43—51) говори се о Илирику и његовим деловима, даље, наведене су и одређене реке и језера у Илирику, планине, вароши и народи.

Тих. Р. Ђор^евић.