Просветни гласник

296

дросветни г.1асн11к

И школска мајниншка унрава намерава, да у гимназији у Хилдбургхаузну учини покушај са укидањем наставе иосле иодне. Завело би се лети од 7—12 а зими од 8—1 шест наставних часова од по 40 минута и довољио би се времена одмерило за одмор. Од ове нове уредбе, коју са лекарске и педагошке стране означују као добру, очекује се већа свежина и радна нотребност код ученика. Од Васкрса 1907 године уводи се у иет народних школа у Лајпцигу ради огледа, најпре за једну годину, неподељена настава, тако да доца имају школе само пре иодне а после подне им је слободно. За сада су за то узете две грађанске школе, а доцније ће се раишрити на још две. Сем тога у једној грађанској школи покушај се у истих мах распростире и на увођење лекднја од три четврти часа са потребним одмором између њих. Настава почиње лети у 7 часова пре подне а завртиује се у подне у II 1 /, часова, а зими је почетак у 8 а свршетак у 12'/ 2 часова. Време после подне оставља се за што веће окрепљење на шетњама п у играма под надзором наставничким. * Шта је потребно школској деци. — У „Ме(Пса1 ЕесогЛ" о телесном неговању школске деде ноставља 1)-г Ггеегатаип из Њујорка иет погодаба за ученичко здравље. Ученидима је лотребно: 1. Много одмора. Они треба ноћу да спавају десет до дванаест — часова а по неки иут мало и после ручка. 2. Подесна дијета. Лак доручак, нздашан али лако сварљив ручак и проста вечера. Сваки пут треба да се једе полагано и да се добро жваће. 3. Свеж ваздух. Дете треба по више часова иреко дана да проведе на пољу, а у кући да се задржава у добро вентилованим иросторијама са најмање 1500 кубних стопа ваздуха на главу. 4. Заштита од прашине и заразних болести. Разбољевању ученичком већнном су криве заразе због бављења у прашљивом ваздуху као и непосредан додир са лицима, која пате од заразне болестп. 5. Заштита од сувишнога напрезања и умора. Неврастенија се нојављује већ у ирвом детињству н код школске је деце врло обична. Она долази од страшљиве журбе а код деде нарочпто због дуготрајног умног рада. Дете може само кратко време интензивно умно да ради, а да нема отуда штете, док дуготрајно рађење изазива јасаи умор. * Берлинске народне школе. —- Интересну слику целокупнога стања берлинских школа даје „ Уег2е1сћи18 шн1 МИћеИипдеп аиз <1ет ВегНнег Зсћи1■игезеп", шго је недавно изишло а израђено је по службешш изворима. Ова књига има 280 страна и садржи не само имена, сганове, године живота и службе 5485 наставничких снага које раде у општинским школама, већ и тачне податке о положају свих завода, број њиних разреда и број деце. У 282 „онштинске школе" („С-ете1пс1ес1ш1еп, које .је име сасвим неподесно, јер исто тако прнстаје и за градске више заводе) раде у 5003 разреда 282 ректора, 2982 учитеља и 2221 учитељица за научне л техничке иредмете. Свака л(кола има просечно 17,4 разреда и 804 детета. Целокуган број девојчицаје за 2200 већи од броја мушкараца. Свако дете стаје просечно 76,42 марака (према 61,66 м. у 1898. години.— Рачунајући 1 марку у 1,25 дин., то је 76,42 м. = 95, 42 дин.); град је свега издао за све општинске школе у последњој години преко 17'/ 4 милиоиа марака, 1 милион више но у прошлој години. Бро.ј ученпка у појединим разредима постајао је за последњих десет година стално мањи: 1880. године долазило је на свакп разред просечно 55,04, деце, а 1906. само још 46,25. 3' току једне године 24.361 дете сту-