Просветни гласник

НАУКА И НАСТАБА

НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 ШКОЛСКОМ БУЏЕТУ Као што свака јавна или прпватна установа мора живети н на н>у се трошити, исто тако и школа као јавна установа, мора живети и на њу се трошити. Без материјаллих жртава не бн дакле школа могла живети и дати оне резултате који се од ње очекују. Њу помажу и морално и материјално и држава и општина и друштво, а и они који у њој раде. Освештан је принцип, да се по броју школа и њиховом квалитету нени и култура једнога народа. Само онај народ, који зна важност школа и помажс их, може се назвати културним, и такав народ неће и не може страховати о својој будућности, јер су школе ту, да поред осталих задатака, буду и расадници нацноналне идеје. Оне дакле развијају у народу свест о своме националном задатку, иа су дакле и заслужиле пажњу која им се указује. По примеру других културних народа и наш народ радо помаже школе, и према својим скромним материјалним срествима даје им доста добру потпору. То материјално помагање школо је редовно и ванредно. Редовно номагање или тако звано издржавање школа мора бити уоквирено у једном законском облику, и проћи кроз разие инстанције, док не буде деФинитивно одобрено, да може свој намењени посао извршити. То је буџет, који имају почев од државе, округа, среза, општине и школа као један део тих установа. II школа дакле има свој буцет. Њега но члану 58. закона о народним школама од 1904 год. саставља школски одбор дотичне школе у почетку сваке школске године унапред за годину дана.