Просветни гласник

НАУКА И НЛСТАВА

331

У одбор школски по члану 55. зак. о народ. школама улазе: председник оне општине у којој је шкода, управитељ или учитељ дотичне шкоде, и по три иисмена грађанина, или по Један из свакога села ако школску оиштину састављају села из разних политичких општина. Итиљуди дакле саставља.ју школски буџет, али је најглавнија чињеница уопште у одбору, иа и нри састављању буџета управитељ, односно учитељ, јер он најбоље зна потребе школске. При састављању буџета пази се на то, да школа ни у чему не трпи уштрба; да има довољно <матери.јалних средстава да може одговорити своме узвишеноме циљу. Само сам приметио, да при овоме састављању буџета ретко, врло ретко се стављају веће суме на оне школске нотребе без којих се напредак школа не може ни замислити а то су учила, али о томе ће бити доцнијо више говора, а сад да пређемо даље. Тако састављен буџет од школског одборашаљесе одмах окружном школском одбору на увиђај и решење како бп овај благовремено могао исти буџет прегледати и одобрити га, па вратити тако одобрен натраг школском одбору, или изменивши га у неколико. Чим школски одбор прими одобрени од окружног школског одбора буџет, дужанга је одмах у овереном прешк-у послати политичкој оиштини да она унесе тај издатак у свој буџет, и да разреже ирирез на издржавање шкоде заједно са осталим општинским прирезом, а не засебно, иа да га даље иошље надлежној власти на одобрење, како би и та надлежна власт могла на време одобрити га и вратити општини, да она ириступи наплати приреза да би школи могла издати њен припадајући део. Чланом 59. зак. о народним школама одређено је, да свака школа има свога школског благајника, који ће бити дужан свака три месеца подносити рачун о стању благајне школском надзорнику — у овом случају окружном одбору — а свакога месеца дужан је школски одбор прегледати рачуне свога благајника, а и увек када. нађе за потребно да то учипи. Врло мало благајника придржавају се одредбе овога члана о поднашању рачуна, а тако је исто н са прегледом од стране школског одбора. На многим пак местима општински председници као председници школских одбора узели су самовласно на себе ту дужност, па они сами врше исплате и рукују благајном, и ако је то нротивно закону, јер никад наредбодавац не може бити и извршилац. На неким иак местима никако и нема школског благајника, него ту дужност врши лице сасвим страно школском одбору — општински благајник.—Па и у' самом Београду општински благајник рукује школском касом, а то је сасвим противно закону. Па кад се тако ради у престоници, ја. шта ди бива у удаљеним и забачепим местима ? иросветни гласник, I кн>. 5. св., 1907. 23