Просветни гласник

336

НРОСВЕТНИ Г.1АСПИК

издрлгапање него само они грађани тих села, који имају децу у новој ШКО.ГИ да пдаћају по 20 динара школарине. Али шкодски одбор нпје хтео на то пристати, јер .је хтео обоје, пп кад су родитељи нз оних пет села шиљали децу у школу по тражењу школског одбора, оида је онај „нуномоћник" и благајник школског одбора терао опет децу из школе, говорећи, како њихови родитељи нису платили школарину. Ја сам по дужности тражио децу у школу, али благајник их. је терао тражећи, да њихови родитељи плате школарину, н настало је зло стање, јер се ништа није могло лепим учинитн. Предлагано је да се та ствар сврши поравњањем или да се упути г. Министру Просвете на да он то реши, али све узалуд, благајник је тражио новац, јер .је њему нова школа, како он вели, дуговала. Он је хтео са јсднс овце два руна да стриже, и редовно издржавање оних пет села и по 20 динара школарине од свакога ђака. Самовоља тога пуномоћника није се ни ту зауставила, него да би и мени што напакостио, што сам тражио да се та ствар правилно реши, једаннут у ссдници школског одбора затражи, да се и моје дете које беше у III разреду уклони из школе г јер вели, нисам ни ја градио нову школу. Овај његов безуман напад одбио сам и ја, а и школски одбор не смеде се с њим у томе солидарисати, али мени то догрди, те известим о свему томе г. Министра Нросвете и Црквених Послова, који нареди да се не наплаћује школарина јер је у закону нема. Док је ова теревенка трајала, Ја сам сегрдно мучио без икаквих школских потреба, а и послужитељу није ништа нлаћено, и да није ио који динар дало ионеко од оних нет села, школа не би могла радити, јер бранковинска ошптина није хтеда ни паре дати на издржавање школе. Ту скоро онет прочитао сам у „Полицијском Гласнику" како су се два села једне општипе парничила новодом школског пдаћања.. Горње и Доње Зуниче у тимочком округу слади су децу у две разне шкодс. Једно од њих слало је децу у Књажевац, а друго у неко оближње седо. По распореду буџета падо је на оно седо које је сладо децу у Књажевац два-три пута више плаћања но на оно друго село којејеслало своју децу у оближњу шкоду. Ово последње седо хтело је да ту за њега малу суму распореди на своје грађане само, ади оно друго село чија су деца ишла у књажевачку шкоду и на које је дошда дадеко већа сума, тражило је да се обе суме саставе и равномерно разрежу на оба села. II најзад су власти тако и решиле ту ствар, те је тај издатак састављен уједно и разрезан на оба седа. Има данас јошдоста седа и заседака у Србијн која не припадају ниједној школској општини, и разуме се та седа и не пдаћају ништа. за издржавање школе јер је немају. II они нојединци из тих седа који школују децу у којој школи довијају се да то буде бесидатно у чему чссто и усиевају. Мени је познато из нрошлих година да су неки се-