Просветни гласник

НЛУКА II НАСТДВА

337

љани из окодине Ваљева који нису имала своје школе, жколовали своју децу у Ваљеву, иа је неки, и то мал.и део нешто и плаКао, а већина их је доводила децу неком своме рођаку у Ваљеву, и овај их је као грађанин ваљевски уписивао у школу, и она су се као таква и школовала без паре и динара. Стога треба одмах наредити да свако такво село уђе у састав најближе школске општине, и тиме олакша издржавање дотичне школе. Тиме би се учинило да и они сиромашнији сељани из тих села школују своју децу што им је сада немогуће. Пређе смо навели како треба наредити најстрожије општини да сваког нрвог у месецу даје '/, г одобреног школског буџета порезнику за школу, али то не раде општине, те је школа у великој неприлицп. Председници општина кад наплаћују норез и прирезе они те прирезе заводе у рубрике на плате кметовске, бировске, општинске трошкове итд. а на школу ако што претече добро, иначе ником ништа. Да не би дакле, било злоупотреба, наредити да порезници шаљу школи 7,,, а они нека од општине наплаћују како знају, и нека их кажњавају, па Ке се и кметови уљудити и вршити свој посао тачно и савесно, јер напослетку није ни право тражитн од учитеља рада и уснеха, а овамо му ићи на одмагање и ометати га у раду. Наше су школе веома оскудне у свачему, а нарочито у училима и у опите у наставним средствима, управо су бедне, јер осим табле, често излизане да и нема боје на њој, и неколико поцепаних мапа, препотопских карата ништа нећете наћи у н>ој. Чак и у варошким школама наћи ћете такође врло мало учила. Понока исцепана мапа, понеки дроњави слив неке реке, на танкој хартији изребрио се на дувару, и искривљена и непотпуна руска рачунаљка, табла с искривљеним ногарима, икона Св. Саве и слика Краљева, то је цео намештај и сва учила једне варошке школе. 1'етко ће која школа имати збирку метарских мера, рељеФну карту Србије, слике и моделе човечијег тела, збирку дрва и семења, збирку најнужнијих карата и слика за очигледну насгаву, какву рачунаљку новиЈег система итд. а о збирци корисних и штетних животиња и биља, збирци минерала и земаља, земљоделских справа и зграда у минијатури, технолошких слика итд. итд. ни иомена нема, о томе ниједна школа не може ни сањати. А зашго ? Зар се не би могло то све, ама баш све набавити? Могло би те још како, и то не одмах него у мало већем размаку 3—4 године била би свака школа потпуно енабдевена, а да би настава куд и камо коракнула о томе не треба ни говорити. Најбоље би било кад би Министарство Првсвете и Црквених Послова народило, да се израде спискови — каталози — бар најпотребнијих учила и наставннх срестава, како оних којн се куповином морају набавити, тако и оних које сами учитељи уз помоћ својих ученика могу прикупити и удесити, и.а послати свакој школи с напоменом