Просветни гласник

338

игоенктии ГЛАСПЦК

да та у катадогу изређана наставна средства мора свака шкода за 3—4 године набавнти. Тим начином за кратко времс биле би све школс у Србији снабдевене, и што је још лепше, све би биле јсднообразно снабдевене, те се не би дешавало, да у понекој школи учитељ врсдан набави нрнлично наставних средстава, а кад оде у другу школу не нађе у њој ништа, и он мора онет понова да се мучи и прикупља нове збирке, а онај што је дошао на његово место, дошао на готово. Да би се ова набавка могла што пре и боље извести, потребно је сваке године уносити у буџет изнајпре иовећу, а носле мању количину новаца од 150—200 динара, а иосле од 50—100 динара када школе буду већ снабдевене. Закон о народним школама предвидео је школске благајнике, који се готово ради Форме законске бирају, Јер они или мало ноклањају нажње евојој дужноети, или јо поклањају у онолпко у колико им то општина полнтичка да могућности, давањем издржавања школи. Истина, на неким се местима општине савесно одужују школама, и дају им што им но буџету нрииада, али то су ретки, врло ретки случајеви, да би се на прсте моглн избројати, а велика је већина ако не индиФерентна нрема школи, а оно је не помаже у оној мери у којој би то требало. Ионеки школски благајници не врше на времо набавке школи, а но некн се опет служе школским новцем као својом својином, као што их има који савесно врше своје дужности нрема школи. Стога би требало наредити, да се тачно сваког 1—5 дана у месецу држе седнице школског одбора, и тада даје дужан благајник школског одбора реФернсати одбору, да ли је примио одређену од оиштинс, или није, као и то, да ноложи рачун о издацима за прошли месец. Тада би школски одбор лако могао поред прегледа рачуна благајникоиих чинити распоред с добивеним новцем од општине, и набављао оно што је нрече, те се не би дешавало да благајник доноси метле и четке које мање стају, инису од толике потребе, а не набавља неко учило од преке потребе, а које више стаје, а он неће или нема новаца да исто набави, јер је потрошио школски новац. Сваке седнице би сви чланови школског одбора по нрегледу школских рачуна испотписивали књигу благајне, те би на тај начин увек знали стање благајне своје за коју су у осталом и законски одговорни нород благајника, и не би се благајник могао изговорити како нема иоваца. а новаца има. Тако би се нојлакше могли контролисати неуредни благајиици и одма-х би се могли кажњавати. Сада ћемо изложити четири буџета из округа београдског, те да. се види како се уопште мала пажња поклања набавци наставних срестава и учила. Навешћемо школу четвороразредну с једним наставником, затим с два наставннка, па с трн и најносле с чстири наставника