Просветни гласник

354

II 'ОСНЕТНИ ГЛАСНИК

Ако на основу горњих нрнципа иоставимо питање, како је уређено образовање женскиња у нас, добићемо овај одговор. Ми нисмо довољно обраћали пажњу на хармонију између кудтурнога стуиња нашега. народа и правца образовања женскпња. Ми се нисмо, даље, старалн да их образујемо у духу народних традиција и правцу народних идеала. Услед тога дочекали смо да, пре него што су остварени народни идеали ослобођења и уједињења Српсва, наше образовано женскиње подвику.је нам: „патриоте могу бити само идиоти и нростаци". Даље, ми за женске нисмо уредили ни једну школу, која би одговарала свпма условима кудтурних и духовних потреба женскога пола. У овим школама где смо их до сада образовали, оне нису биле за њих, оне, према томе, нису могле ни да учине потребио дејство на њих: отуда унутрашња страна њиховога духа остала је запарложена и спољашњост прогутал? је свеколике њене духовне моћи и способности. Јер женски иол ио природи обдарен јачом енергијом осећања потребовао је да на ту страну обратимо више пажње. Међутим ми на то нисмо обраћали пажњу, већ смо ради краткоће времена узели план реалне гимназије коиирали га и по њему удесили нлан и нрограм за жеиске школе. Чак и таке предмете као што су религија, језик, књижевност и историја, ми им нисмо предавали у оној Форми, како би се то најлакше и најлепше лепило за њихову душу, него смо им настару свели на суву схоластику, на ломљење мозга, где осим памћења и нешто мало суђење, ни једна друга духовна способност није имала поље да се развије. А срце, осећање, то смо са свим готово избацили. То срце имала је и у школоване женске да и даље облагорођава кућа и мати, али кад се једног дана та женска осетила интелегентнијом, од своЈе матере. и кад су јој извесни разлози диктовали да не слуша другога, она није хтела да нослуша ни матер своју. Дакле. у грешкама прошлости треба тражити наук за будућност. Обравовање женскиња не треба да буде овако како је до сада било, то би била иолазна тачка. Остале држимо да је излишно понављати, јер смо се ми и иначе на више места на једне исте ствари задржавали, осветљујући их са разних гледишта. Но то још не би билн сви разлози, које треба узетп у обзнр. Има једно питање на које бар до сада у нашој књижевности овс врсте није обраћена довољна пажња. Ми смо махом копирали немачке и друге програме не осврћући се на особине расе. За женски пол веома је важно нитање о добу сазревања. Иознато је да северни народи доцније сазревају, него ли јужни. Ту дакле треба установити средњу годину и удесити образовање тако да женска на две године најмање заврши потпуно своје образовање п буде готова да сс одазове позиву, који јој је природа даровала. Место даљег теорнсања, ево ја ћу из-