Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

353

за просто и немодерно. Факат је и то да се наше школованије женскиње тешко одушевљава за националне задатке и послове, и да нерадо улазе у послове ове врсте. Оне се, на жалост, пре загревају и за Феминизам и за социјализам и из тих раздога мало их и сретамо по патриотским удружењима... Ово без сумње долази отуда што се сматра за немогуће да цивилизован и образован човек може да буде натриота. Више пута се код нас чуло: „да натриоте могу бити само идиоти и простаци..." 1 Иосле овог меродавног нрпзнања није иотребно опширно говорити да држава. која је успела да ослободи тек петину нростора коју насељава н.ено племе и прикупи око себе тек четвртину душа свога народа, мора бити веома пажљива у провођењу питања о образовању женскиња уопште, а нарочито пак у питању о проФесионалном образовању. Ми онет понављамо да у овом питању треба бити што је могуће конзервативнији, јер бујица културе западне, толико је јака и са толиком силом тече да прети да она преплави и наше иационалне задатке збрише са дневнога реда. Дакле, правци образовања женских код нас и ако су за сада донекле различни од западних, оно се све више приблнжује западним Не треба заборавити да је запад огласио будућност ироФесионалном правцу, али повлађивање том правцу, код нас, у овом историјском тренутку народног живота, донело би веома тешких последица. Према томе образовање женскиња њих из далека није тако ситно и ништавно нитање, како се то код нас мисли. Како треба да буде образовање наших женскиња? Кад .је била реч о принципима на којима има да ночнва образовање женскнња ми смо казали да тај најосновнији нринцип јесте, да образовање женскиња буде у хармонији са оиштим културним ступњем дотичнога народа. Као даљи принципи треба дасу: извођење образовања у духу народних традиција и у правцу народних идеала. Из доцнијег излагања могло се опазити да су даљи захтеви женског образовања да се оно у младости унути оном раду, који га у будућности очекује. Јер ако се оно у млађим годинама не упозна са њим и не заволи га тешко се доцније привикава на то. Мишљење иак оних школованих женскиња, који вели да се женска треба да спрема за извесну проФесију, па „ако " јој испадне прилика, може се и удати, ми то никако не можемо усвајати као норму, јер ако се женска у младоети не унути својим путем, доцније и кад се уда, њој никако не иде брачни живот. Она би често била готова да размени нови живот са старим и треба само и најмањег разлога, на да оду кола низа страну.

1 Домаћнца 1906 год. св. дец. стр. Зб1|а.