Просветни гласник

ПГОСВКТНИ ЈЛЛСНИК

лигија, која има задатак да васпита оно што је опште човечанског даље: српски језик са књижевношћу, да упозна ученика са традицијама народним; историја да га уиозна са прошлошћу и расветди му идеале будућности. Али кад се узме у обзир да се редигиозна настава до скора завршавала обредосдовљем и катихизисом, што тако мадо, и.1и готово ни модо, не д.чјв духовнс хране за те године узраста; даље,. кад се узме у обзир да со прсдавањс српског јсзика сводила на промену падежа и дица и врсте глаголске и нменено, а историја књижевности и данас је номенклатура писаца, њихових деда и година издања; иа и уџбеник историје Срба једва ако је нешто боље удешеп, онда гек може се видети каква је храна унашана у душу овнх младих створова пуних живота и одушевљења. Сва је разлика измсђу мушких и женских била у томе, што су мушки у даљем школовању могли и да попуне празнине и недостаткс, а женскс је природа нозивала на друге дужности. II онда додајте томе да женској школа често ни прстом није указала на оно, као што је као домаћицу и мајку у животу чека, и добићете верну слику онаке женске каквс их данас у већини имамо Обично .је новика да је свеколика пажња данашњега женскиња спољашњост: „ту је иоље свеколиких утркнвања женског творачког генија; женскиње ту хоће да се представи у свој својој величанствености; оно хоће да блиста, сија, засени, очара, освоји". Уосталом то је природна последица нашег досадањег рада. Женскињу је школа прошла видокруг, развила укус, али му није култивисала у потребној мери унутрашњу страну срца и душе, нијс га упознала, ни унутнла на унутрашњу страну живота и оно се занело спољашњом. Можемо сад викати колико хоћсмо против спољашњости, једно је истина да је она природна последица дугога рада и утицаја школе. Култивисање пак унутрашње стране остављено јс било и даље старој традиционалној жени, који смо тип огласили као преживели, и који смо пустили да изумре. Отуда и ако што има доброга у упутрашњој страни образовања нашега женскиња, то је остатак од старе жене. Али и то добро сваког дана све више несгаје. Но и поред свеколиких својих нодостатака у погледу националне стране живота иравац општег образовања женскиња, куд и камо сгоји испред ироФесионалног. Јер док женска образована у првом правцу још жели кућу, брак, пород, традиције, идеале; дотле проФесионално образована женска ван себе и свога благостања ни за шта друго неће да чује. Ево ннр. како се оне саме-изражавају о својим врлинама: „није згодно казати, али је истина, да су наше нешколоване жене веће родољупке од образонаних, да су њихова деца још пз малена запојена срнским духом, док су деца наших образованих жена васпитана на неки чудан начин, тако да све што јс сриском сматрају