Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

351

јавиле. И док у Немачкој женскиње већ деценијама води борбу да буде примљено само за редовне ученице, дотле су код нас пуштане и на све испите. Отуда женскиње су данас код нас заузеле ова места: са Факултетском спремом, као наставнице Више Женске Школе; из Женске Учитељске Школе као учитељице но варошима и седима; из Трговачке Академије, као банкарски и др. чиновници, са курса тедеграфског као тедеграФискиње, чиновници на железницама. Напослетку има их као тедефонисткиња и као трговкиње по радњама. Још к томе треба додати јак индустријски покрет, где нижи елојеви женскиња отпочињу да живе самосталним и сдободним животом, иотпуно у западном духу. Л1ожда то женскиње под утицајем наших традици.ја, још има у себи нечега националног, али у ирвом, а најдаље у другом колену, све ће то бити потпуно изгубљено. Сад нам предстоји задатак да тачно одредимо циљеве општег и стручног иди проФесионадног образовања мушког и женског иода. Да ночнемо са ироФесионадном, њега је много дакше одредити, јер оно има циљ да од дотичне особе у нрвом реду ствари стручњака, који ће бити оддичан познавадац и радник у својој струци, све остадо је споредно и додази на друго и треће место. Опште пак образовање има задатак обрнути, стручност је за њега ствар споредног значаја, ади за то гдавно је утицај на' душу и срце. Онште образовање има у првом реду да створи човека, по том Србина, који ће се поносити прошдошћу и одушевљавати идеадима народним. Према томе и развиће остадих духовних моћи креће се у овоме нравцу. ПроФесионадно образовање женскиња исто је као и код мушких. Опште јесте нак у тодико теже у извођењу што жена у старијих народа јавља се као нарочити носидац права иди обичаја и на њој почива један ведики и важан део духовне кудтуре народа. Искључиво њој припада подизање и васпитање подмдатка, а за тим домаћи иди унутарњи живот. Вредност њењу народ је изразио у носдовици: „кућа стоји на жени а не земљи", или у поговорци: „муж је гост у кући". Услед тога опште образовање женскиња биће потпуно само онда, ако не пренебегне и ову страну живота женина. Да видимо како су образовање пружала женскињу наше школе? На првом месту морамо приметити да ми све до одвајања Женске Учитељске Школе од Више Женске Школе нисмо ни имали тип женске школе за оиште образовање. Јер Виша Женска Школа главним дедом спремала је учитељице и није ишла у учитељице само она, која није хтеда. Што се тиче женскиња по гимназијама оне су се васиитавале са мушким, а како су наше гимназије уређене на реалној основи то о општем образовању женскиња, као женскиња, у строгом смисду те речи не може бити ни говора. Дакде, женскиње су добијаде оно исто ■образовање, као и мушки. У основу тог општег образовања лежи ре-