Просветни гласник

350

ЦРОСВКТПИ ГДАСИИК

којн чине дрелаз од једног нравца к .другомс. Први иравац може сеузети као самоникао, онје доиаћи, традиционадни; други је иресађен и вештачки унет, па је вештачки и култивисан. Овај други нресађен је са занада, пресађен је преко шкоде и других културних установа, он се сматра као модеран и њега носи бујица модерне културе таком јачином, да је настао озбиљан тренутак, где не треба више бринути о његовом увођењу; него напротив, озбиљно треба размисдити о томе, како н на који начин треба га зауставити, и бујицу његову претпорнти у лагану и корисну струју. Међутим и подожај, који је заузеда нова жена према старој нотпуно је непријатељски. Оне две ратују, ратују до истребљења. Нова жена успеда је да потисне стару на свима позицијама: у престоници она је већ сузбила, у већим паданкама она је проредида знатно радове старе жене, у мањим паданкама она је уснешно сузбида, а у носдедње време успеда је да пренесе поље битке чак и на седо. Новој жени све иде на руку: просвета, мода, кудтура итд. док старој жени нико не иружа руку помоћи, нити ко хоће да укаже на њене врдине^ те тиме изазове бар саучешће према њој. Према томе кад је реч о образовању женскиња у нас треба увек разуметн нову жену, јер су за њу удешене шкоде, друшво. живот итд. а тин стварне жене пуштен је да изумре. Сав пак утицај старе жене на новија покољења своди се на њено неносредно дејство на нотомство своје. За то ми и ако говорнмо о правцима образовања женскиња, како су они у шкоди представљени, треба имати на уму да се то односи на типове нове, шкодоване женске. — Ови нови правци нозајмљенн су са запада и као што смо напред видеди двојаког су облика: за опште и сгручно обтазовање. Али то што ми зовемо онште образовање има свој нарочити тип и битно се раздикује од онога што на западу зову онште образовање. Што се пак тиче стручног образовања. оно је као и на западу удешено за чисто стручне ствари. Дакде, кад је већ реч о нашем досадањем образовању женскиња биће најпрнродније да се занитамо, које су то школе намењене искључиво образовању његову ? До скора једина школа билаје Виша Девојачка Школа. По угледу на њу недавно установљена је иста така школа у Крагујевцу и Шапцу а за тим се покушавадо да се исте таке шкоде отворе и но другим местима. Сем тога женскињу су биде отворене мушке гимназије ио свима оним местима, где није имадо нарочитих женских школа. Од стручних женских шкода имамо пре шест година основану Женску Учитељску Школу, за тим достун женскињу на Трговачку Академију, а пре тога били су основани телеграФски курсеви за женске. Ади као најважније има се истаћи то, да су поједини Факултети на Великој Школи отвојзилк, врата женскињу онога тренутка чим се ири-