Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВ А

349

тој маси да потискује сдабе и -некултурне словенске народиће, који броје једва тек по 3—4 милдјуна делокупног становништва. Шта хоће интернационализам ? Прво да угаси национадну свест: .друго, да центар идеада нренесе са нације на човечанство. Међутим у ствари се дешава да га он преноси на субјект, као сдободну дичност. Тиме се губи тежња за ширењем национадног бића и нрема томе н.ч' рођења, ни ирираштај нације, као ни напредовање ни онадање немају никакве вредности. Што се тиче морада он не игра ведику удогу у животу ове нове струје, Она руши онај морад који је створио национализам, руши га из основа и на место његово поставља сдободу. Резудтат тога рушења опажа се особито на породици, Интернационационадизам тежи за тим да уништи породицу. и онда .је уннштио пацију. Предсгавником интернационадних покрета сдужи Америка, а у Европн носиоци њени јесу: соци.јадна демократија, и еманциповано женскиње. Какав положај ми, Срби, требамо да заузмемо ? Ако се приводемо национализму имади би да станемо уз раме са остадим европским народима и да на темељима наше старе националне кудтуре израђујемо подагано, и за ове придике веома тежак задатак: национадну индивидуадност. Ако ди се пак приволимо интернационализму, онда нам треба за неколико деценијума иустити да пронадну све оддике народнога бића, а ми да похитамо да копирамо туђе. Но ово последње бидо би издајство према нациоиалним идеалима, којих је наш народ тако свестан. На пракси пак то би било неприродно, ми смо напред казади да се живот нација ирибдижује животу органеких бића и да тамо исто тако не може бити скокова, као ни у органском животу. Дакде. још једном долазимо до закључка да образовање наших женскиња треба да буде ностављено на национадној основн и развија се у правцу ширења национализма. Интернационадизам пак као штетан по историјски тренутак, који нација преживљује треба одбацити, или његов утицај свееги на најмању меру. Досадањи правцн образовања женскиња у нас. Живот наш донста надази се у неком врењу, он још није у довољној мери Формиран да бн се о њему, као нотпуно сређеном, могло говорити, зато чак и о политичким приликама кад се у нас говори, треба схватитп ствари увек редативно ; у тодико нре кад се говори о образовању. Дакде, и правци образовања женскиња нису потпуно Формирани за то је мадо теже са сигурношћу издвојити их, ади пажљивон оку неће умаћи двојака основна разлика. То су старо и ново женскиње. Старо, које се васнитава н образује иод утицајем традиција; и ново које крши са свима традицијама и жеди да живи новим, слободним, животом. Између ова два основна правца налази се неколико нијанса, 24*