Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ гллсник

вређивати средства за живот, неће више да се ,окива" браком: Према томе, мишљеае оиих, који држе да жена, као самоетална привредна чињеница може напредовати у породичном и брачном животу, радећи наноредо с мужем и примајући у новцу своју зараду не надази реадне потврде. Онај ко уме сам да стекне бори се увек за тим да и сам располаже својом тековином. Мени се може указати на обратне сдучајеве, ади поједини сдучајеви, па ма биди они и у масама морају се оставити на страну, кад је реч о принципима. Нама је дакде стадо бвде да утврдимо принцип: да ди хоће жена, која је сама собом стекда извесну зараду и то .још у новцу, да је преда мужу иди ком другом да рукује њеном зарадом и отуда исплаћује опште домаће иди друге трошкове. Уостадом стварни примери западнога живота уверавају нас да така жена неће више да живи „окованим брачним животом"; но сдободним, потпуно еманципованим животом. Првобитно овим животом почеде су да живе у масама жене, које се одаде индустрији и Фабричким радовима, но доцније к њима приступају и инедигентнији сгалежи. Данас на западу жене воде борбу да извојују себи право нотпуке слободне проФесије на свима гранама државнога живота. А врата многих универзитета већ су им отворена. — Наиослетку додази трећи правац образовања: спОртовски. То су махом кћери богатих родитеља које траже задовољства у животу и све што други сматрају као среоство за опстанак, у њих се обраћа у задовољство. Таке женске баве се: музиком, живописом и др. којом врстом уметности, баве се чак и Фидоеофијом, но од свега тога они не траже никакве стварне користи, нити се пак брину за насушни хдеб, већ само ишту задовољства. Та три правца западног образовања израдида је'кудтура западнога живота. Као ствари које је сам живот изнео на дневни ред, ми им морамо указивати поштовање, али то ништа не смета да их подвргнемо критици. Одмах у ночетку обратићемо иажњу на то, да опште образовање хармонира са национадизмом, а снортовски плод је случајних нрилика н као такова не може се узети у озбиљно проучавање. Шта хоће национадизам? Народ и државу, народ здрав и снажан телесно и духовно, државу јаку и силну, да сваком непријатељу може дати отпора: и још нешто више, да све маде и сдабе око себе претопи у се. Жеља Је национализма да му нација буде што је могуће експанзивнија: да прираштај буде што јачи, да морал буде што чвршћи, једном речи да се нација не само одржава, но да осиаја, шири се и цвета у сваком погдеду. Представником вођења таке подитике служи данас Немачка. Иреко два милиона деце рађа се данас годишње само у Немачкој, сви они, и ако нису Немци, морају бити васпитани у немачкој култури и као такви остати. Сем тога мидион и но Немаца роди се годишње у Аустрији и Швајцарској, задатак је