Просветни гласник

356

Т1Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

Према томе образовање треба удесити тако да женска заврши своје ШК0.1СК0 образовање са 17. годином. Две године има да јој остану „на сирему" и л на нзвођење". Да видимо сада како стојимо са досадањим школама. Настава траје у Впшој Женској Школи шест год. томе треба додати четири године основне школе и 7 година до школе и доб.ија се број седамнаест. Да је свс друго добро, оно би се,]ош и могдо узети. У Женској Учитељској Шкодн настава траје четири године, дода.јте томе четири године гимназије и четири основне, као и седам до основне шкоде и добићете деветнаест година. Узмите сада да се ни једна не удаје, одмах послс шкоде, јер нитн је за то спремна, нити се иак нрвих година одушевљава тиме. За то се наше ученице и удају махом доцније. Што со тиче Факудтетски образованих женскиња њихово шкодовање у најсрећниЈу руку треба да се заврши са 23 год. закључно, а то је време које се према придикама наше расе може сматрати већ као позно. Још ако томс додате нотребно време на спрему, избор нт.д., а сем тога и нарочите погдеде на брак, кућу, децу и др. онда биће појмљнв н сувшие ведики проценат ових женскиња, које се себе дишавају задовољетва да ступе у брак. Завршетак. Ми сио исцрпди наше обе теме и о женском питању и о питању о образовању женскпња, и са тим могди би да завршимо рад; ади нека нам је дозвољено да изнесемо по томе питању и некодика своја размишљања. Уређење живота људског моаге бити посматрано са двојаког гдедишта: оиштијег, бидо то човечанског, народног, државног и т. д. и посебног иди индивидуадистичког. У нрвом сдучају узима се цедина као гдавно, а дедови као споредно и они се према цедини равњају; у другом сдучају узима се индивидуум — јединка — као гдаино а цедина као спорсдно. Настаје питање сада како је боље и наметније уредити друштво: истаћи општу вољу као гдавно, иди пустити индивидуадну да ужива у правима безграничне сдободе? Кад се узмс у обзир да човек нити додази на овај свет сам за себе, нити живи у њему сам, па чак потребна му је туђа услуга и кад оддази с њега, издази да је човек и мимо своје воље везан нераздвојним везама за друштво. Према томе и сваки сепаратнзам на овом пољу треба сматрати као заблуду. Даље, сама природа уредида је изнесне гомиде људи и разместида их у извеснс крајеве земаљске да живе и чине собом неку заједницу. То што те људе одржава у заједници јесте: крвно сродство, јединство језика, јединство традицнја и јединство идеала. Од како се у историји зна за по.једине народе они су вечито представљали органску цедину и као што смо напред номињади имади су своја разна доба рзавијања и опадања. Основа на којима су ти