Просветни гласник

ИАУКА II НАСТАВА

жели да има всћу породицу из страха, што не може деду ни образовати, нн извести на пут, како се то пристоји његовом положају и схватању. Он је свестан тога да о једној истој суми плате има да живи он са иородицом без обзира да ли нема деце иди има 6—8. Напротив, кад би он сигурно знао да би му женидба увећала % прихода, као и свако дете известан ма и најмањи вишак у пдати, онда би он морално био охрабрен. Милије би му бидо напослетку свако увећање породице. Као пример тешкоћа данашњег породичног живота истичу код чиновника неограиичено велике расходе, који падају на жену. Место даљег описивање да наведемо један пример што прича један старији чиновиик: Ја сам се вели, оженио и за себе узео жену, срачунавши трошкове. 25°/ 0 : т. ј. на моје досадашње трошкове да падне још 25% кад се оженим. Ади чим сам се оженио женајеузеда слушкињу, слушкиња свога момка, и тако место двоје имали смо да живимо четворо од једие плате. Свака сезона остављала је но једну меницу у заводима; летња сезона-бањска, по једну већу. Кад сам добио четворо деце о мојој јадној плати која се повисила за 50°/ о имали смо да живимо деветоро стадних без повреиене послуге и др. расхода. Но да је чииовницима, збиља, веома тешко према осгалим грађанима по вароши, да заснивају породице види сс из тога што има читавих редова чиновника, који немају споредних зарада и који за то лишавају себе задовољства да живе у браку. Међутим у колико околности живота постају тежи у толико све више има изгледа да ће се овај самачки начин живота ширити, ако му се на време не стане на пут. У тој размери у којој стоји чиновништво према остадим грађанима, стоје вароши према селима. Статистика за 1904. год. показује да на 1.000 становника у вароши стуие у брак 8.63; а на селу 11.87.. Према томе општи проценат добија се 11.44. Исто тако и број рођених показује велику разлику између села и вароши, тако за исту годину на 1.000. ст. било је рођених у варошима 29.26, а на селу 41.40, тако да је средња циФра 39.78. Са чисто натриотског гледишта ове цифре треба дубље да проучимо, јер не треба заборавити да ми имамо и у земљи и изван земље целе крајеве по имену српске, а насељене тек са по којом стотином људи. Дакле, нама је потребно физичко ширење и грањање а то се не постижо рушењем породице, нити пак оних услова који служе на одржавање породице. Како стојимо у том погледу ево да се обратима статистици. За 1904. год. било је у варошима селу "Ц у вароши °| 0 н^ селу рођених 10.505 95.754 29.26 41.40 умрлих 8.499 47.831 23.67 20.68