Просветни гласник

358 НРОСВЕТНИ ГЛАСННК

са трговцсн и тако редом. Материјадни разлози имају да оборе данашњи систем друштвеног уређења. Дакле, кад се на први поглед ствар посматра изгледа да смо ми збиља сада у некој дилеми. С .једне стране имамо све разлоге за одржање породице, с друге стране све разлоге против одржања. Онамо су национални, морални и општечовечански разлози, овде су искључиво материјални. Како би се могао тај пробдем решити? За мене нема питања кад је спор између моралних и материјалних разлога. Ја сам увек на страни идеадних и моралних па ма како тешки били материјални раздози. Према томе, мнења сам да без сваког даљег разлишљања ствар треба решити у корист нацаонадних, моралних иди уопште идеалних раздога. Питање је само како би се то могдо остварити. Ево како: сељак подиже своје потомство да га у раду помаже, и у остаредости буде му одмена у раду. Занатлија, да га у занату помаже, трговац да га у трговини помаже; ади чиновпик подиже потомство, да га оно у току цедог живога ни у чому не помогне, већ да посдужи држави и друштву. Дакде, кад је држава по основном уређсњу свомо упућена на чииовнике право је да се и чиновници обрате њој за помоћ у једној нужди, која сдужи национадном прогресу. Да би чиновници могли лакше заснивати и одржавати породицу и још да Си и за своје потомство осигуради кодико тодико пристојни породични живот, потребно је да држава прискочи њима у помоК неком извесном номоћу. Тако н. ир. ако чиновник не може издржавати породицу са много деце, поставити извесне прииципе, који су проведени у закону о удовичком фонду . Основну идату добија чиновник нежењен. Жењен чиновник доби.ја 5 иди 10°| о више, сем тога 1 0 0 иди 2°| 0 добија за свако дете. За женску децу овај бн се новац могао одмах капитадизирати и онда би оне могде имати присгојан мпраз. Иди нзвестан би се део могао задржавати, и остадо као и за мушку децу иредавао родитељима ради образовања. Дакде, уређење не би бидо тешко, ако би бидо добре воље; јер кад је Немачка могда да уреди нитање о осигурању раденика, зашто Србија не би пристуинла уређењу питања, које јој осигурава будућност њеног националног бића а извршење националних идеада. Разуме се да би апсурдно бидо и мисдиги да се ствар ограничи ■само на обезб^ђење нородично код чиновника. По себи одмах би изишдо и питање о обезбеђењу породичног живота код радничког сталежа, а по угдеду на ова два сгадежа прешдо би се на решење тога питања код остадих стадежа. У вези са тим морао би се дотерати и начин живота и начип образовања. Јер досадањи начнн живота чиновничког не може никако да послужи као идеалан. Чиновнику се не мнсли да се жени из разлога, шго не осећа материјалне могућности да задовољи прохтеве данашње жене. Сем тога ожењени чиновник не