Просветни гласник

наука и настава

393

А дар модерне Психологије, Виљем Ђхјнт ево како схвата физиолошку основиду образовања: „Циљ што се постиже у ироцесу праксе просто .је механизовање покрета који по својо.ј оригинадности зависе од психичког претходног живота. То ће рећи, да су механичке, т.ј. Физиолошке адтерације основица васколике ствари". Ну, ово некодико навода нису још довољни да нас убиједе о физиодошкој основиди васиитања. Ми јој се морамо више приближити и детаљније је описати, тим прије што су ту нову основицу у опће, генерадно Фиксиради стручни мисдиоди, без спедијадног освјетљења појединачних васпитних процеса. Ми ћемо ово тим рађе учинити, што је у нашој и хрватској недагошкој науци завладао такав хаос да му пара. нема. Поред тога наша официјадна Хербартова шпекудативна Педагогија заступљена је у новије вријеме тако шареним и неконзеквентним сљедбеницима, да је чов.јек приморан да стане и да се запита: „Да ди су ти самозвани Хербартовди у истину оно, што пишу, иди су прости писци и преводиоци туђих мисди примљених за готове паре?" Ово нам се иитање тим прије намеће, што се у новије вријеме опажа како нашн новији „ступци" Хербартове шкоде превађају и ствари из Експериментадне Педагогије, које носве дијаметрадно стоје ово.ј шнекудативној шкоди. Искрено и без здобе речено: наши старији педагошки ветерани Др. Ђојислав БакиК, Стјеиан Басаричек, Шита ЛешковиЛ, Јова ЖиодраговиЛ, Сретен Аџић и др. куд и камо су сдободнији, напреднији и оригипаднији него ди многи наши новоиспеченн и патентовани Хербартовци, Цидеровцн иди још боље речено Рајновци. Писац ових редака поред све своје „ђачке" окупираности понајдак ради на посве новој основици иедагошке науке, надајући се. да ће кодико тодико обратити мдадо кодо педагога и васпитача од чаробног педагошког стодећа, што стоји на шпекудативној Хербартовој Етици и Психодогији, ког чувају и коме куишу они, који се у исто вријеме заносе превађањем чданака из Експериментадне Педагогије, показу.јући да добро не схваћају ни једно ни друго. Овај чданак нека буде први устук оваким меданж-педагошким струјама. Тодико ради увода. II. Непобитна је чињеница, да се васпитање састоји у модификациј и центрадног нервног система. За то су ангажовани нарочити ћедијчни едементи. Они су у тодико пдастички, у кодико им свезе нису јако означене. Ти се едементи сјећају, иди да се посдужимо фпзиодошким Језиком, ти едементи иоказују тенденцију да нонављају пређашње реакције. цросветни гласник, i. кн>., 6. св., 1907. 27