Просветни гласник

НДУКА И НАСТАВА

395

структура, чија је Функција најФундаменталнија. Ова Је сгруктура у каснијем растењу локално јача и уређенија, а с организацијом асоцијативних путева постиже како екстензивнији утјецај тако и већу коипликованост у реакцијама. У историји овог развоја нервног систела потпуно се испољавају атавистике тенденције. Врдо интересантне, а можда и најинтересантније су прехензилне снаге ножног палца и чврсто хватање дјечије за вријеме нрве четири недЈеље посдије рођења. Ови капацитети, као н.пр. реФлекси сисања, нестају ирије иди касније, не остављајући за собом никаквог трага, и ако је мало сумњиво, да ће испитивања односних центара показати хистолошку основицу за реакције. И ако имаде сијасет нримјера који показују да се асцентралне, Филогенијске Фазе јављају за неко вријеме па онда поново изби.јају кад је мозак у добу сазријевања, ријетки је случај, да ова изгубљена сиага може оставити трага. У развићу Функција сензибилност, осјетљивост се јавља прво. Факат је, да се сензорички (сензитивни, сенсибидни, ОФерентни ил и осјетни) систем у извјесним људским монстрима може добро развити, и ако се то не може посве постићи са централним и моторичким ел.ементима. Послије ове опће сензитивностн, која је очита у раном Фетадном животу и без чега централни систем губи сваку важност, рапидно се јављају (око рођења или мало иза тога) више специјални осјети (сензације) куса, мириса, тицања (такнућа), слуха, вида и температуре. Иза тога пошто је организација, Фаза, напредовања, долазе осјећаји бојазни, чуђења, гњева, а послије овог развија се интелекат и воља за иснољавањем говорне снаге и самосвијести. Није нам намјера да овдје означимо редукциЈу ових различитих испољавања, већ хтјели смо само данагласимо, како су степени душевног развоја, према својој физиолошкој еквивалентно сти, зависни од организације централних ћелија. Ово нам најбоље показује васнитање свих деФектива. Развој можданих дјелова, што настаје како посредовањем специјалних осјета тако и посредовањем чулних органа, као што су на прилику слух и вид, испочетка бива рапидан а онда све то лакши, продужујући се до зрелости, као што нам то показује ова таблица, коју смо компликовали према Фирорту: (Види табеларни преглед на 396. страни). Да би овај развој што очигледнији био ми ћемо ове односе представити и у кривуљи, која казује варијације можђане тежине за 27*