Просветни гласник

400

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

чког средишта, кога такођер надражује објекат. Постидање импудза од свих сензоричких центара каквог предмета ствара с тога основицу за најперФектиију реакцију. Клиничка проучавања ове врсте подупиру идеју, која тврди (1.) да презентација објскта на било које чуло, оживљава душевну слику његову, (2) да то ложе побудити или је пређе побудило друга чула, и (3) да су асоцијативне слике тим живље чим је више концепција потпунија и јаснија. Ако је пак могућност у образовању екстра слика ограничена, концепција постаје слабија, више специјалнија н мање снгурнија и неиоузданија. Ако виђење звона ироузрокује ријеч „звоно", то нромјене у мозгу нису дупликати ових, што долазе на ум кад се њихов глас довео до исте реакције. У ова два случаја видимо (1) да су се једни те исти ексиресивни центри дију ректно покренули са афорентним влаканцима, једно од аудитивног (слушног, акустичког) а друго од видујелног (видног, оптичког) средишта, и (2) да се секундарно обнављање корешподентно мијењало. Важност ових Фактораврло је огромна. Познато је како извјссне животиње — сисавцн, н. пр. парцов зависи од слушног чула, мачка од вида, а пас опет од мириса. То значи да су душевне слике, што нретежу у ових животиња доминантна чула, а анатомички да су кортикална средишта најбоље спојена с моторичком ареом доминантног чула. Кад се људи сравне, видимо разнс могућности за врло велике диФеренције у централном уређењу, па око више него ухо бива генерално доминирајући орган. Без сумњо да нешто од овог зависи и од образовања, али по свој нрилици много више од анатомије, Инресантно је споменути, да у данашњем вијеку штампе, у великом саразмјеру расте инФормација из друге руке, кроз око, јер је у ранијим столећима ухо бнло главни канал. Српске гусле данас су такорекућ посве умукле са својом чаробном сугесгивном моћи, на их замењује обилна дневна штампа и књиге. Другим ријечима старо је цредање било више акуетичке, а ново оптичке природе. Надаље, анатомским особинаЈма треба такођор захвалитн, што је пронађен кључ за тумачење, да индивидуа може бити врло лака на