Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

401

перу а лоша у говору. Очаке свакндање комбинације могу се врло лако разјаснити. Једни те исти сензорички дијелови мозга нису независно свезани за било које средиште, шго обавља покрете руке и мишиде при писању или мишиће што стоје у служби Фонетичког говора. Но, разлике могу постојати и у самој релацији, тако, да човјек у нисању и говору испољава у неку руку двије различите особе. Радна вредност душевних слика показује се, дакле, независно од броја и равнотеже секундарних осјета, што их прате. Чимјевећи њихов број тим је извјесније и прецизније наше мишљење. Стогаје развоЈ интелигснције асоцијиран са нерч>ектношћу не једног већ више чулних органа. Однос се напротив спаја на прост чулни начин, јер он може да обавља по све прецизну реакцију; његова се градација поклапа са иитензивношћу просте врсте надражаја, а све нас то усавршава без да осјети раде, што образује основицу за процес разликовања и сравњивања. IV. У биолошкнм еквацијама вриједност различитих Фактора изложена је често пута у великој варијацији. Ми се др;кимо Донелдзонове троструке композиције централног неверног система: 1.) Сензорички или аФерентни састав. 2.) Централни или дистрибутивни састав. 3.) Моторички или еФерентни састав. Свакн овај дио оличава се одређеном анатомском групом ћелиЈа. По све је јасно да виши степен реагирања у централним ћелијицама одговара интелектуалном типу реакције. Ондје, гдје су добро организовани еФерентни дијелови, тамо ностоје и анатомски услови, или човек од дјела, акције, а претераност аФерентне или сензоричке компоненте ствара просто пасивну егзистенцију, на према приликама ово може да доведе и до хистерије (неурастеније, мани.је). Свеза између веџбања Формалног (школског) васпитања и промјене мозга још није доказана. Још се не зна како дјелује првогодишње школовање на централни нервни систем, а тешко да ће се икад доћи до те чињенице. На сваки начин, да су корисна Факта о анатомском растењу за вријеме ове периоде, па су за то неки и покушавали да то апроксимативно протумаче. Задаћа данашње анатомије јесте та, да одреди анатомске границе васиитног процеса, како би се на тај начин добила рацијонклна основица са које ће се моћи рјешавати педагошки проблеми. По свој прилици, да је школско васпитање само један дио цјелокупног васпитана. Шта више, има их много. који тврде, да се школско васнитање губи кад се сравни са условима околине, у којој дијете расте.