Просветни гласник

НАГКА 11 НАСТАВЛ

403

Дједа показују највеће варијације у погдеду на прирођену комнозидију централно нервног система, и за униФормност међу члановима једне те исте породице нити треба нити је могуће тежити. По свој прилици, да Формисана структура у култивацији ироцеса школ.ског образовања покнзује тенденцију за јачањем; успавани се едементи понајлак развијају и органишу, па према природи вјеџбања постају перфектнији у овом иди у оном правцу. Јачаљем Формисаних ћелија умножава се уједно и њихова снага диФеренцијалне реакције, органске меморије и савлађивање уморности. А кад се оне и асоцијирају, онда се Формишу средишта мускуларне реакције с навикама односних чулних имиресија, па се досљедно ствара даљна организација међу нервним елементима, и напосљетку дијететски ритам спаја се са периодама активности, образује се одмарање и резудтати у економисању тјелесне енергије, што чине већи еч>екат у обнављању њезиног потрошка. VI. У опће моћ чулног разликовања расте с годинама, јер свако разликовање зависи у главноме од централног уређења, што се не постиже у ранијем добу. 1ли ондје где је разликовање зависно од нериФеријског уређења ова моћ може да устукне с добом. С тога је Чермак изнио доказе, да је моћ у раздиковању два врха на кожи Финија у дјеце. него ли у одраслих људи, јер је у њих (дјеце) боља кожна инервација. На име, док со растење обавља кожа брже расте у своме простору, него ли нервн, који би за то требали да су многобројнији. У моћи разллковања, што се оснива на условима периФеријски чулних органа по свој ирилици да се налазе и анатомски усдови, што у великој мјери контродишу скалу људске дјелатности. Овдје имадемо у духу број ствари, што су дјело човјека, — ствари, што се крећу од најмањих и најсуитилније детаљних конштрукција иа до конштрукција без детаља, широких, генерадних. Екстреми у скади сдикарства и скудптуре можда ће нам најбоље оцртати ове односе. Један Месонје и Мункаш не могу мијењати стид према својој ћуди, нити би стид Мичел Анџела могао замијенити потребу радника с драгим каменовима. Иошто се умарање може појавити у дугим периодама духовне операције, то резултати у кратким периодама нису тако јасни, што настаје усљед конФузије коју проузрокује дневни ритам. Па и у самом дугом испитивању тешко је одредити праву вриједност квантитативне редукције што показује какав рад, као што је немогуће онределити и растење тачности за вријеме трајања тога рада. С тога ово двоје не иде напоредо (Бурлештајн, Лазер).