Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

405

Снособности нервних ћедија протежу се дадеко изван међа своје обичне активности. Да датентне могућности ове врсте ночивају у централном систему доказује и чињенида, да сејачина врло умјерена развијеног човјека уједанпут показује за вријеме наступа маниакаличког лудила. VII. У свим Функциона.1ним активностима огледа се намјера за Формисањем навике. С обзиром на ове асоцицације постоје сдучајеви с врдо великом важношћу но васпитање, које се наравно у опће показују. Њих су више освијетлила Бергстремова испитивања. У овим се експериментима што брже сортирао пакет карата, што је био у групама изручен на сто. Посдије тога узео се други накетић карата, али у другом реду поређани, па се опет поновио први експерименат. Овај други нокушај дуже је трајао него ли први. При том је нађено, да растење времена не бјеше усљед умора, већ усљед извјесне асоциЈације што су биле образоване за вријеме првог сортирања. У другом пакету ред карата бјеше друкчији, на је с тога било и теже локалисање појединих група карата, пошто су сметале асоцијације из првог експеримента, мијешајући се директно у нови кључ сређивања, усљед чега су настали криви покрети и експерименат је дуже трајао, Ова демонстрација потрошка енергије при учењу, што је неопходно да се заборави врло је очита, и кад које искусгво проузрокује какав еФекат то није тешко схватити како се навике рано образују и како је тешко раскрстити са усађеним навикама. Мудрост нашег народа то је врло лијепо изразила у иознатој ријечи: „Навика је једна мука а одлука двије." С навикама се јавља и ритам у активности. Имајући на уму важност ритма у овом смислу, образовање би се могло прилагодити овоме закону, што значп „вребање" централног нервног система у најповољнијим моментима. У овој историји организације ностоје многе мане, које улијевају наду већином за нролазно вријеме. Овдје спадају све оне неодређене сугестије о другој иерсоналности, која нас тако јако и често изненађује у добу дечија растења. Те се Фазе каткада и нериодички јављају, а у добу адолесценције (младости) оне се још јаче испољавају. Ове Фазе представљају дисхармонију првог степена у промјени и прогресу па као писмо у огледалу, оно нејасно говори и као разне Форме опће прирођености оне су средње Фазе између имбецилности дјечака и интелигенције одраслог човјека.