Просветни гласник

НАУКА II НАОТАВЛ

407

Многи се фидософи раздикују у одредби ове особине душе (појма свести) и то тако, да до данас немамо ни једну тачну одредбу појма свести. Мање више сви се у главноме сдаасу у томе: да је свест Формално јединство субјекта и објекта. Ова одредба појма свести у колико може да буде тачна у то.шко може да буде једнострана и нетачна; али свакако је непотпуна иди једнострана. Ако при одредби, деФиницији нојма свести иод објектом разумемо само иредмет спољњег света, онда је то нетачно и из тога следује нетачност и деФиниције појма свести; јер објектом свести може бити и чиста психичка представа и према томе свест може да буде и јединство субјекта са самом нредставом или садржајем свести без икакве иримесе објекта чудног конкретног света. Но деФиниција појма свести, даје свест Формадно јединстро субјекта и објекта, је једнострана; јер свест ннје само јединство субјекта и објекта, већ свест може да буде и јединство субјекта са самим предикатом свести т.ј. са чистим њении психичким садржајем гевресИте са саиим собом; а ту се субјект јавља и као субјект и као предикат. Да би ^ то бидо јасно, постараћемо се да то и ® 4 ^ шематички представимо. Ади у напред да напоменемо ово, да тај шематизам

може схватити само онаЈ, коЈИЈе тодико са ре.Фдексијом ушао у дубину своје душе иди свога „ја", да сам анадогиЈОм интуиције попуни празнине шематизма, које се не могу представити, ни оиисати ни исказати, веК које се могу само замишљати и иманентно схватити. Нрво да докажемо нетачност прве деФиниције свести, да је она Формално јединство субјекта с објектом и у исто време њену једностраност. Представнмо да је субјект свести а а објект Ђ а везу њихову што сачињава свесг са с (види сд. 1.). Дакде, код мене се јавља свест кад спојим субјект с објектом. Фихте се највише осдањао на ову деФиницију свести. Ово је тачно, да се свест јавља код мене кад спојим своје „ја" т.ј. оно што сазнаје с објектом т.ј. с оним што се сазнаје. Ово је тачно, ади је једнострано а то за то, што се код мене може јавити свест не само онда кад спојим своје Ја" с објектом чудног света, него се свест може јавити код мене и онда, кад своје и ја" спојим са иредставом која нема чудног материјада, него са чистом психичком представом, која нема ничега заједничког са чудним објектом, шта више коЈа није ни његова Форма иди сдика. До такве се свести може доћи онда, кад се реФлексијом и дубоком интуицијом сам субјект тодико сужи, да дође до самог себе и да се сасвим издвоји из чудног света. 'Го, ради јасноће, можемо и