Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

409

\

Л

џ

ова одредба (свест је једннство субјекта са самим собом иди предикатом) парадоксална. Ми смо казади и у почетку, да ово може схватити само онај, који је толико дубоко ушао с реФдексијом и интуицијом у своју душу, да ју је сам иманентно схватио и разумео и кад други о њој говори или пише, да то своје схватање и разумевање појма свести интуицијом учини аналогијом и да оно што је празно у одредби или описивању, а што се није могло објаснити и описати, интуицијом сам попуни. Ми ћемо се постарати, да би то у колико толико постало јасније, шематички да представимо и да у исто доба објаснимо појам свести, самосвести или ,.-ја" које је у исто време и субјекат. Чим кажем: мислим, без обзира на објекте спољашњег или унутрашњег света, тим сам констатовао егзистенцију субјакта а самом том констатацијом егзистенције субјекта констатује се и егзистенција света. Кад кажем: мислим, тим доказуЈем, да сам свестан саме своје егзистенције т.ј. да знам за своју огзистенцију. Овде се свест јавља као чисто знање без одређеног садржајаи Форме т. ј. са неодређеним садржајем гевр. не зна се јасно шта се зна; зна се нешто, али се не зна шта је то нешто, то нешто је неодређено, а то нешто што иостоји али је неодређено јесте само знање. Ту се констатује, да је субјекат свестан само себе и другог ничега т.ј. он је свестан само да егзистира. Отуда је и она Декартова девиза: со^Ио ег§о вит (мислим, дакле, постојим) коју девизу некп теоретичари сазнања тумаче нетачно и то овако: мислим, јер постојим. То би значило, по њиховом, пошто постојим — мислим т.ј. са егзистенције постојим (са саме егзистенције) изводи се и егзисгенција — мислим као последица оног првог. Међутим Декарт је на против са егзистенције — мислим, што значи, као што смо објаснили, саму егзистенцију субјекта, извео као закључак егзистенцију субјекта. Да нредставимо шематички свест, као јединство субјекта са објектом и са самим собом у ком случају он служи и као предикат. Обележимо субјекат као једну праву линију а в (види сл. 3), а објекат са с. јединство субјекта а са објектом в сачињаваће свест. То значн кад моје „ја" сазна какав објекат, код иене, се јавља тог момента свест т.ј. сазнање о том објекту; ја сам, дакле, свестан тог објекта. То је објашњење оне прве дефиниције: даје свест јединство субјекта с објектом. Али треба имати на уму то, да овде субјекат не учествуЈе дросветни гдасник , I књ., 6 св., 1907. 28

Сд. 3.