Просветни гласник

410

адекватно, потпуно, цео као што Кемо то из даљег шелатичког представљања видетп; но, не треба из тога изводити, да се субјекат деди. Субјекат се емпирички, физички не може подедити, ади психички, духовно може. Ми ћемо то после објаснити а сада да објаснимо даље акдије свести. Кад спојим тачку а и тачку в у тачци д т.ј. спојим субјекат са самим собом, онда ће постати самосвест, свест о самом себи а то је објекат иди моје ,ја". У самосвести или у моме ,ја" субјекат се јавља као дуп.-шциран т.ј. као свест о самом себи, гезр. као веза субјекта са нечим другим а то друго ншпта није него опет сам субјекат, а веза субјекта са самим собом даје самосвест, а самосвест није ништа друго него сам субјекат. II овако би могди да правимо догичке кругове у бесконачноет само ако не појмимо субјекат психички двојан, али не у смислу парадедизма, него да се у самом субјекту садржи нешто као свесно и несвесно, али ипак да ово несвесно има ту особину, да чим дође у контакт са свесним постане и оно свесан садржај а оно свесно пак у овом случају изгдедаће као једноставно, континунтивно свесно, а у првом случајујебио као свесан и несвесан. Ово се може појмити само помоћу дубоке реФлексије и то могу учинити само они, којима је то дато. Није ово каква игра речима, него је чист Факт. Нама је ово јасно са свим као два и два чотирп. Који нема те интуитивне, апстракне моћи а жели да му слика буде конкретнија нека замисли субјекат као пијавицу која изгледа да има две главе, па се једном припила за један крај тела човечијег или за други предмет а другом за други крај и наиослетку сама кад спо.ји оба краја свога тела. На основу оваке дефиниције представљања нашег „ја" можемо објаснити све његове акције, које су још и данас остале као таман предмет психологије, теорије сазнања и ФидосоФпје Разлика између сна и јаве т. ј. између слике сећања у сну и на јави састоји се у томе: што на јави при сазнавању участвују оба дела

овако шематички да представимо: (види сд. 4.): У сну се при извесним сновима јавља веза а, као један део субјекта, са објектом с, који се појављује у сну; на јави пак јавља се веза а Ђ као јединство Л т.ј. као само-свест иди као адекватан потпуни, цео субјекат са објектом е.

С

у субјекта т.ј. најавијеје—1 динство самосвести са објектом, а у сну участвује

I

Сл. 4.

само један део субјекта т.ј. ту се сазнање јавља само као свест гезр. јединство једног деда субјекта с објектом. То можемо на основу горње Формулес вести