Просветни гласник

463

овог двога моглл адефиковати, иротумачити, размрсидо би се на послетк.у јед!Јо фундаментадно питање. Ади та Фатална задаћа више не занима толико научне раднике колико ме^физичаре, и метод садашњице је у главноме тај, да се сваком нроблему присгуна са детаљношћу и индиректно, посредно. Ради тога су и избиле на површину толике нровизионалне хинотезе, и данашња контроверзија концентрише се само око степена сталности појединих претпоставака, што се натјечу у тумачењу овог проблема. Нек тумачење буде какво хоће, 1 ) ненобитна је чињеница, да се Феномени свијести повишавају или смањивају са чисто физичким условпма. Онда: Феноменп свијести развијају се, цв.јетају и иду заједно с простим временом живота; напокон они се могу уништити или постати. монструми кад се злоупотребљавају или кад оболу. Ову зависноет духа од мозга многи игноришу, иа је природно. кад се каже, да се у штудији тијела (кад се на њ' гледа као на какву комнлексну машину) могу у многим случајевима открити почеци и односи душевних Феномена. Ал' тиме дотичемо наш нроблем само с .једне странс, па смо дужни да га погледамо и са другог врела. ПроблеЈи васпитања у својој опћој маниФестацији захтијева да се одговори на нитање, како се индивидуа може најбоље употријебитн у своме сопственом ограниченом животном кругу, јер је она истодобно у духовној свези са великом одговорношћу расиног јединства. Факта, која би могли изнијети као материјал за одговор свакако. су врло Фрапантна. Иогледајмо ове таблице:

св

Подјела случајева

ј О 5 . А ј н !

н 5 3 Е» о а к с*'—' рз"

О О Н о

2 * а со о о & о 5 о

>> о §

>1701

1700 до 1559

1417 до 1276

1417 ДО 1276

1275 до 1134

1133 до 992

<992

; 1 ! 9 3 4 5 6 7

' 24 25 47 51 95 22 141

Јшјели П 116 8/ 16 1 " 16 71« Црни

1475 1391 1334 1318 1307 1279 1332

1814 1729 1610 1673 1616 1432 1587

1254 1134 1070 1091 978 1134 1013

1 1

4 2 2 1 3 5

11 10 13 10 15 10 42

7 12 19 22 50 9 51

1 2 12 11 21 38

1 6 7 3

1 ;

2(3-1 Бијели

1403

1843

1 9611 7

! 7 | 1 :

1 ) Наш ђенијадни метаФизичар, Др. Бранислав ПетронијевиИ вели у .једном. свом омањем раду: »Овај каш чулни свет само је дривидно чулан, у ствари његовк иоедедњи делови иотпуно су надчулне и иматеријалне природв*.