Просветни гласник

462

која у једном иди у другом правду открива тачку растеља у дјетета. и ко.ја испуњава задаћу што је неоиходна по јединку. Призната задаћа извјесних васнитних шема сасго.ји се у гоме, да произвађа заокружену индивидују као производ ироцеса об])азова.н>а, као психодошки резултат, који се може сравнити са идејалом дика. као што се он у једно вријеме огдедао у скулптури. Пошто усдови живота на земаљско) кугди нису униФормни, и пошто човјек постиже идејад у своме развићу само тада, кад стоји у хармонији са својом окодином, тојесваки универзадни идејад 1 ) исто тако Фантастичка сдика као и Гетеова идеја о «прабиљци". Према Гетеу в 1ЈгрПа112е" је у неку руку праотац свих биља, садржавајући у себи карактере од својих неизмјерних предака, па сад кад се ово развије са Фидогенијском једноставноигћу то и она има свога удјела у развоју здатнога доба. Као ствар чињенице, васпитање индивидуе врдо је докадан пробдем у погдеду на своје детаље. Сдаба страиа у центрадном нервном суставу мора се јачати, како би способности што настају усљед тога могде извући користи у извјесној врсти баданцирајућег суђења. Ади. баданцирајућа и иравна стања, у кодико. се она могу иепитивати, носве су статистичке нрироде, а снага здравог умора је врдо неопходна, ако се уопће жеди ностићи какав напредак. Пошто је растење у континууму, то су тједесне и душевне ствари неједнаке, јер растење није оиће, него дјелимично, час на овој час на оној страни. И та грдна неравнотежа, само ако је нроизвод нриродног дара а не априродног образовања, ствара моћ, коЈа се не да ностићи ни на који други начин Историја нормадне индивидуе иродази кроз различите Фазе несталне равнотеже и несиретне снаге док не дође на своју мјеру и у мир каснијег доба зредости. Онда, у бидо којим задружним примјерима у свим овим Фазама налазе се терминална стања како у старом тако и у младом. С тога ће Формадне методе што их треба открити и што се налазе у садашњици ових енормних диФеренција у надарености: на 'гнда динамичка вриједност нриродних неједнакости у растењу, н њихова нримјена. узимајући ређе неједнакости 7 заокружености што се носгизава кићењем, — највише слиједити оно, што налози одзива у самом тијелу, иа ће ради тога и бити од највећег еФекта. XII. Из свега што смо досад рекли посве је јасно, да је душевно усав]1шавање спојено с нервном нромјеном. Кад би се оДноси између ') Н. нр. уннверзалан идејад наигах и туђих Хербарховаца — .мора.нга јачина карактера*.