Просветни гласник
ИРОСБЕТНИ 1'ЛАСНИК
Изолована раса може привидно да напредује ади врдо слабо, па кад се уједанпут јави земљотрес, кад иастане инвазија сусједних народа или кад дође дан рођења појединих надарених друштвених чданова, у тој раси може да се покрене импулз, који га исцрие за некодико генерадија. Нанадања су, свакако, .једни од различитих п] г тева према којима свака заједница одговара, реагира у новим утјецајима, који се употребљавају да се оне с поља равнају. То ј е истовремена борба са новим активностима, идејалима и болес/гима. Ђелес на своме иутовању по Малајском Архинелагу а,обио је импресију о степенским разликама, с којима су заједнице, на први поглед једнолике, тако различито реагирале на европејско упливисање. Свакако је немогуће означити антрополошке особине оних, који би нотпомагали сваки покушај, јер то контрастира са карактерима оних, којима се намеће овај нови јарам. Осим тога још је неријешено нитање, које се вјеџбање нервног еистема захтјева у више цивилизованим друштвима, па да у истину нроузрокују повећавање мозга; као што се то може врло опазити наприлику при вјеџбању мишића и жлијезда. XIII. Компарацију што смо мало час истакли треба врло опрезно узети. Жлијезде и мишићи споро расту, а у неку руку оне су споријег растења пего ли и сам сједишњи живчани сустав. Они се сужавају кад тјело гладни, а шире кад се оно добро негује. Централни нервни систем иоказује се више сталан, јер глад као да не нроузрокује никакву или незнатну иромјену у можђаном волумену. По свој прилици да свака отпорна снага има своје слабе стране, и систем који је врло слабо усљед неиовољних прилика окрњен у своме волумену може бити да има подједнаки отпор и у савршавању своје околине, као што се то види у оној средини, гдје је боље вјеџбање и већа количина хране. Врло је лако занитати, али тешко одговорити, који су се најбољи канацитети од најбољих људи иовећали у току историјског времена. Морамо се надати, да су се ови капацитети новећали, и ако је то сада немогуће доказати. Рецимо да ова вјеџбања нису оставила никакве структуалне модиФикације у прилог оближње гонерације, шта се онда постиже тешким проучавањем и друштвеном гимнастиком кроза читав живот пун муке и тегобе ? Израз у овој Форми на свакн начин није још одговор, јер енормне нотешкоће у мјерењу диФеренција људског Факултета чини да је немогуће лако срачунати промјене, па је ради тога нитање још увијек отворено.