Просветни гласник

НАУКА И КАСТАВА

467

>' Форму.шсању мишљења не смије се из внда изгубити чињенида, да је васпитање са својом рациЈОналном методом и нримјеном у великој скали посве модерна добит, и да се резултат може постићи и без обзира на бројно умножавање живчаних ћедија или без да се морају маркирати алтерације у њиховим величинама. Индивидуа стоји т односу напрама свијету идеја од нрилике исто тако као што је раса пређе изодована сто.јала пред цивилизацијом, што је с поља пред њоме била. У некојим случајевима раса може да за цеколико година прихвати културу сво.јих посјетиоца, ал' је тугаљиво рећи, да је то изазвало и односну анатомску промјену у имитаторовим можђаним дијеловима. Но свој прилици да ови иодранивачи добијају са својим посјетиоцима само нове надражаје, варијацију у њиховим условима, што их окружују и који су у стању да побуде латентне снаге, што су готове да ее у то вријеме јаве. На исти начин васпитање једне генерације образу.је више ногоднију средину за оно покољење, што за овим долази, а настојања и тежње ове генерације приправљају опет бољи терен за будуће покољење и тако' редом. Свакако могућност ове иромјене нређашњег настојања и рада постоји само ондје, гдје је развијена машинерија цивилизације, јер користи ко|има се радује нокољење у главном се испољавају у олакшавању неупотребивих и досадних радова, иа се живот јавља у све то живљој атмосФери. Ефективна моћ заједиице, која зависи од подјеле рада међу њезиним члановима, и међусобна зависност једног дијела од другог, као и њихово повјерење једно напрама другоме, једино чини да је за било коју групу индивидуа могуће да с потребном слободом у распростирању ступи на своје сопствене ноге. Индивидуализам, у биолошком смислу као индивидуално самоодржавање, неопходни .је услов за нецивилизовану егзистенцију, и све дотле, докле је сваки члан заједнице снабдјевен са спремом за све нужде, све дотле је он искључен са пута наиредовања. Ако се научару бидо које струке стави задаћа, да развије свој субјекат у теорији и техници од прапочетака то ће без сумње, такав субјекат стећи мцого корисног душевног вјеџбања. Ади, тиједо Факата што данас образује сваку граиу знања, и што даје све то већа и већа дата, на ко.јима се мора вјеџбати догика напредних генерација, то тијело Факата, то нагомидано напрезање претпрошдих радннка, било би у гдавноме ништа, и ми би у својој науци биди на тодико ограничени, кодико то може постићи један човјек у своме животу.