Просветни гласник

468

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Степен међусобне зависности у неку је руку мјери .то ступња цивилизације, јер се оно иоказало као изванредно корисно за слагање сходних Форама у активним резултатима наших отаца и праотаца. Наравно из тога ие нроизлази, да се већ тим самим актом јачају и шире наше сонствене душевне снаге. Као што се врједноћа двају ратара не мјери према количини њихове агетве, ако је .један сијао добро сјеме на окодној њиви, други слабо сјеме на сувом тлу, — тако се исто не могу мјерити ни душевне активности чланова од двије заједнице но њиховом знању, а да се у обзир не узме основица њихове решпективне културе. На сваки начин логички нроцеси цивилизованог човјека ногледају да се односе више на садашњицу него ли на прошлосг, но, први облици алата, оружја и умјетнине бјеху слаби успјеси, а открића, као што су на прилику епохално коло лончара, тестера или стријела била би завидна слава за сваког човјека, и ако би са гледишта нашег обичног м.јерења сви ови „велики" лроналазачи били нецивинизовани. XIV. Кад сравнимо удаљена времена са садањим добом. или кад сравнимо све данашње расе, које су ностигле славу са расама што су на нижем степену културе, посве ће јасно бити, да .је постигнути ступањ цивилизације асоцијиран са одговарајућом екстензијом нервног система, или са умножавањем душевних капацитета у најбо.љим застунпицима ових заједница. Чланови великс заједнице оикољени су условима, који иду у ирилог њиховом .1 ушовном развоју, као н услови, који их заштићавају од несретних случајева и болести. Али, поред свег тога људски се -.кнвот ни за длаку није нродужио. Осамдесет или више година доста је за живот, као што .је то дово.бно било још од историјског времена, а што више њих иреживе своје одређено в[>ијеме у овим каснијим столећима има се више захвалити стољећима, има се В1[ше захвалити промјени услова, који их окружују него ли алтернацији њихове природне снаге. С тога наша генерација у незнању чини велик екскурзује; неспособна за то, не толико што је живот сунериорна р„са, већ за то што је цивилизација конштруисала милитарске ируге кроза силне зем .Ђе, на .је ради тога „излаз* лакши. Физиолошка сметња за нојачање Функције изгледа да лежи у потешкоћи „муштрања" нервног система за надражаје, што на њ' д]елују. Свијет око нас није тако различит за оне у једној те истој заједници, па ипак како су неједнаке одговорности! Нада.ве! Ако је која индивидуа мало више перфектније конштитуисана, што има да благодари некојим новим сензацијама како је