Просветни гласник

613

извор велике опасности за човека. Ту необузданост треба кротити ноступном стегом. Средства су заГ то: укор и нретња, у неопходном ■случају принуда и казна, сталан надзор, који не би, наравно, предазио у забрану свега и свачега. Најбоља су средства ипак ауторитет и љубав, а уз то и корисна занимања за дете. Циљ је обуке етички. Стога, што ограничени не могу бити добродетељни, мора се пре свега разбудити мозак, мора се у њима пробудитн интерес, уз то разноврсни интерес. стога гато се умна радљивост одликује великом разноврсношћу. Удазећи у разноврсна пнтања, ваља у исто време пазити на јединсгво, на свођење к циљу и к целини свега. о чему се мислило и радидо. Зато нри настави морају бити, ио Хербарту, четири Формална ступња, кроз које ће она проћи, а то су: јасност и асоцијацнја, система и метода. Хербарт, при томе, има у виду разне стране наставе: јасност предмета, утврђење везе међу новим и старим знањем, уједињење свегауједну целину, најзад страну примене. Хсрбартјепри том оиисивао само ток наставе у целини, не узимајући, разуме се, у обзир, као и неки његови ученици, да треба у сваком даном сдучају безусловно пазити, да се прођу сва четири ступња. Буђење интереса у свези је с буђењем пажње. Тим новодом Хербарт даје интересантну анализу иасивне и активне пажње. Учење Хербарта о пажњи било је разрађено потанко, каткад до ситтгаца, од стране његових ученика, но многи су од њих у томе заборавили добар савет свога учитеља: „настављај интересантно и добро." Да би обука имала сав свој васпитни утицај на ученика, ваља ■отворити све двери, да би она ушла у душу детињу. А да би се то лостигло, треба рачунати са интересима, који се с једне стране условљавају тежњом за знапем, а с друге — учешКем. Тежњом ка знању условљава. се, по Хербарту, интерес тројаке врсте: 1) емиирички, који се одређу.је множином и разноврсношћу предмета, који се са-знају носматрањем; 2) спекулативни, упућен на потребну довољносг појава и 3) естетички, иропраћан — јавно или тајно — похвалом или неодобрењек сваке окончане представе. Учешћем се условљавају даља три ингореса: 4) симиатички, који се простире на човечанство уоиште; -5) друштвени — на друштво и б) религиозни — на однос човечанства и друштва ка вишем бићу. Тих шест интереса, у разним комбинацијама, морају бити нримењени у наставн. Хербарт јој разликује три главне Форме: очигледна. аналитичка и синтетичка обука или настава. Главно је средство за ■очигледну наставу разна очигледна средства, а главни јој је циљ такав опис, да би га ученици појмили као да га очима гледају. Задатак аналитичке обуке јесте у томе, да се растави у саставне делове маса чулне грађе, која се накунила у главама ученика како само■стално, такојога вигае благодарећн очигледној насгави, ући у делове,