Просветни гласник

«14

ПРОСВЕТМИ ГЛАСНИК

свуд унети јасносг и т.ачност. Синтетичка обука даје средства за конструЈИсање целине из добивених знања. И анадитичка и синтетичка обука може се корисно применпти на сваки поменути интерес, при чему ниче 12 (2 X 6) задаћа обуке, које се могу употребитн код разних предмета. Ако за сваку засебну лекдију Хербарт тражи чланање (4 Формална ступња), то за наставни програм као целину, он обратно, захтева концснграцијјЈ. Зато он устаје против обичаја, одређивати за ноједине нредмсте но 2 часа (а често чак само по 1 час) недељноТо толико расејава интерес и шкодн целнни наставе. Свакоме предмсгу ваља, мисли он, дати но час свакога дана. Смена утисака треба да. се даје не разноврсношћу наставних нредмета, већ сопственнм богатством садржнне у тих предмета. Часови морају трајати само толико, колико устраје у деце нотребна свежина и бодрост. Не само у интересу здравља, но и у интересу наставе ваља сс клонитн сувнше дугога седења на месту и сувише великог напрезања умних сила. Писање наставних програма мора нотицатн не од државне управе,. него од месннх школских одбора стога, што програми израђени за целу земљу нигда не одговарају свима мссним условима. „Ја морам. прнзнати, — вели Хербарт, — да нисам особито усхићен, кад се влада меша у послове образогања, задржавајући за себе оно, што могу извршити само таленат, преданост послу, упорна издржљивост, геније, виртуозност нојединих лица, њин слободан рад, њин пример. Влади. и норед тога остаје врло много носла — да отклања сметње, да ствара подесне путеве, да припрема новољне услове, да утиче храбрсћи и ободравајућн. Ако ли све те задатке извргаи, указаће највећу и најпоштенију услугу човечанству". Према етичком свом гледишту, којим Хербарт одређује и сву наставу, говори он и о иосебним предметима обуке, нарочито о старим језицима. Од њих он мећс на нрво место грчки, ематрајући да је неоиходно почињати са учењем Омирових појема. Наивна ленота света, коју он слика, згодно је прилагодна за дечје схватање, док је читање, римских писаца подесније за средњи узраст. Само са етичког и есгетичког гледишга Хербарт и разуме читање латинских и грчких нисана. Оправданост учења истих, као корисно ио Формално развиће, Хербарт одлучно пориче. Све су то, вели он, празне речи, које не могу никад убедити онога, ко иознаје васпитни значај других предмета, ко гледа отвореним очима на свет, где има мноштво образованих и уопште ваљаних п истакнутих људи, који савршено немају појма о латинском Језику. Језици, сами по себн, не дају ученицима никаквс представе ни о прошлости ни о људима. Они постоје просто као једна, теретна обавеза коју су учитељи натоварили на своје ученике.