Просветни гласник

НАУКА И ПАСТАВА

615

Уноредо с изучавањеи старих језика и историје Хербарт даје важно место и изучавању математике и јестаственице, при чему истиче развиће саморадње код ученика. Што се тиче 3-ег дела педагошке радње, дисциалине, којој је циљ, да ојача снагу моралнога карактера, Хербарт раздикује три стране те радње: лрву, која брани, чува, те ствара постојанство жеља, сећање воље, како је он назива; другу, која одређује, те допушта врпшти правидан избор и трећу, која регулише. ГГоследња се замишља само у познијем периоду дечаштва, кад човек почиње расуђивати. Тада му се мора саопштнти ред правила и принципа вдадања. Као свршетак свега јесте морално васпитање. То је суштина Хербартових погледа. Главна је његова заслуга за педагогику тежња, да се она постави на темељу тачне науке, да се утврди тесна свеза међу педагогиком, етиком и психологијом, То, што је Хербарт унео научност у област недагогике, упутила је многе — не само у Немачкој но и ван ње, — да сматрају за научну само Хербартовску педагогику У немачким учитељским школама створили су из Хербартових списа читав законик, на чије је проучавање, углавном, усредсређена сва снага питомаца. Та слепа преданост, која се култивише из љубави ка учитељевим речима, јесте, разуме се, неповољна нојава. Ну сам учитељ томе није крив. Није крив он ни за ону заморну, бездушну разраду Форама и рубрика, коју су нзвршили његови ученнци. Можда је, рубрикација Хербартова, она 4 Формална ступња, 5 идеја, 6 интереса, 12 наставннх задатака и т. д. и етворида њему необично велики број „учених" следбеника типа гетеовскога Вагнера. За љубитеље спорта умне класиФикације отварадо се широко поље рада у послу измишљања нових рубрика, нових група и нодгрупа. А до чега је одвео занос за Хербартом, сведочи огромна литература о њему. Њезин снисак у „Енциклонедиском речнику" Рајновом обухвата 114 страна у 2 ступца ситне штампе. Разрадивши до ситница метод Хербартов, учени су педанти умели дати његовој системи карактер нечега укоченог, мртвог, механичког. Упоредо с греховима ученика има погрешке и у системи учитељевој. Потпуно је рационална тежња постројити педагогику на психологпји, али је ствар у томе, што сама основа хербартовске психологије није рационална него метаФизичка. Подлегавши заносу за интелектуализмом, веома расирострањеном у његово време, Хербарт, нотпуно нетачно такође, своди све искључиво на нредставе, сматрајући вољу и осећање само као варијанте њихових облика. Није без мана и нространост Хербартових етичких нредстава. У њима нрсовлађује тачка гледишта личнога морала. Друштвена питања и друштвени покрет прохујали су мимо Хербарта. он је остао равнодушан нрема њима. Хладноћом према нитањима, која