Просветни гласник

616

ИРОСВЕТНЦ ГДАСНИК

су узбуркавада друштво и великом аистракцијолг одликује се и његов морални идеал. У свези с ивдивидуа.1измом хербартовске етике стоји и неиотиуиост васпитних средстава, која је ои иредлагао. Не ствара се морадни карактер само Једном наставом, већ у главном утицајем околних ирилика, заједничким животом с другима, заједиичким радом за високе циљеве. Хербарт јс своје мисди излагао доста тешким, каткад једва разумљивим језиком. Због тога је и учење његово доживело широко познанство само кроз разне коментаре и прераде а никако у своме оригиналном типу. Као иајвериији тумач науке Хербартове сматра се обично проФесор Цилер (2Шег, 1817—1882.). У његовој обради је наука Хербартова и постала символ вере огромног дела немачких учитеља, најпре народних, а за последњих 10—15 година и наставника средњих школа. Али је готово у праву познати немачки педагошки писац, и сам недавни хербартовац — Салвирк (баШуигск), који доказује (Оеи^зсће 8сћи1е, 1903, бр. 5, 6 и 7.), да се Цилер, сачувавши сву хербартовску терминологију, сву спољашност хербартовског учења, знатно удалио од њега. И заиста, то се удаљење опажа већ V самом Формулисању васпитног циља. По Хербарту, он је добродетељ, по Цилеру. редигиозноморално васпитање. А ношто се циљ васпитања, како по Цилеру тако и по Хербарту, постиже наставом, стварањем извесних нредстава, то и разлика у Формулисању циља додавањем религиске стране придаје и самој настави извесан специФички карактер, кога нема у Хербарта. Цилер се труди, да ученик буде прожет конкретним религиозно-моралним идеалом. „Ученик мора примити оптимистичко, религиозноморално уверење: да сва добра, потребна ради виших циљева, мора жртвовати човек, ако је одушевљен тежњама те врсте". Истпцање религиозно-моралног циља утицало .је и на однос Цилера ка учењу Хербарта о „интересима". Суштину тога учења Цилер, разуме се, не одбацује, с тога што се оно налази у сувише тесној вези са исихолошким погледима Хербарта. Ну у исто време, — заборављајући то, да Хербарт тражи подједнако развиће свих интереса, Цилер даје првенство религиозно-моралном интересу, остављајући све остале у позаднини. II сам је Хербарт грешио због извесног немара према садржини научних предмета. У Цилера је научни интерес иотнуно забачен. Њ?му јс наука само иомоћница за постигнуће главнога циља — религиозно-моралног васпитања. При таквом погледу на науку могуће је очекивати не само рођај сколастике, већ и неке нарочите „школске науке", која би се бринула не проналажењем и објашњавањем нстииа, већ провлачењем извесне тенденције. Ради тога последњег, Факта се одмеравају и саонштавају само у извесној комбинацији и уз нарочито исказивање.