Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

«17

Није учинил.0 корак наиред, упоређено с хербартовском педагогиком, и учење о концонтрацији, које је Цилер развио. Цидер тражи, да у дентру наставе стоје они нредмети, који садрже у себи материјал, који сдужи гдавном циљу, т. ј. редигиозно-морадном васпитању. Остали би предмети биди у извесном степену потчињепи овима. Без таквог концентрисања нредмета око одређених центрадних тачака, васнитна се шкода, по Цидеру, нревраћа у комплекс проФесионадних шкода. У свези је с тим и Цилерова такозвана „теорија културних ступњева" (Кп14пг81аГеп1ћеопе). На сваком ступњу предавања, вели он, мора бити одабран извесан историски моменат, као концентрички центар, около кога се групише сав наставни материјад. Избор центара одређује се унекодико висином развића дечјсга ума, а унекодико (готово у гдавном) током гдавних нериода у низу развића људског. Изучавању библиске (а иотом и опште) историје Цилер мисди, да се може нриступити од III. разреда (деца од 8 година) осморазредне немачке школе. Почевши од тога разреда, он даје овакве кондентричне центре: III. раз. Време аатријараха. Ученик се уводи „у истинске додире са великим заједницама" и „с чисто дечјом поверљивошћу, без икакве реФлексије" потчињава се ауторитету, који тамо постоји. (У патријархадној држави, у тој проширеној породици, како је објашњавао потом Цилер, царовада је предана потчињеност старешини). IV. раз. Лреме судија до Жојсија (закључно) и иеторија немачких краљева. Вдастита мисао васпитаникова „ради слободно у области онога, над чим господује ауторитет, ради каткад с опасношћу, да ће скренути с пута". (Упоредо с тим у Израиљаца за време судија опажа се подизање душевног живота, који сдободно Фантазује. У светдости идеја савршенства, то нодиже вође до висине хероја. Цедина се претвара у нацију, при чему ствар не пролази без скретања у страну.) V. раз. Царетво Давида и Барбаросе до Рудолфа Хабзбуршког и Швајаарског устанка. Ученик се „мора по сдободној одлуци нодврћи ауторигету, за којим, може бити, он осећа још виши ауторитет". (Израиљди с пуном свешћу покоравају се царском ауторитету, који им се показује као носидац божанске воље, пре свега у области правде и нравице). VI. раз. Живот Иеусов и изабрана места из Пророка. Историја реформације, еиоха откриКа, 30-то годишња војна, и Фридрих Ђелики. Ученик се „мора научити, да познаје и води виши ауторитет." (Тако се и сваки народ мора испунити чистим духом Христовим). VII. раз. Историја аиостола и стара историја. Иошто се нотчинио вишем ауторитету. питомац се „мора научити радити у његову духу, нре свега на унутарњем препорођају самога себе у смислу промене