Просветни гласник

620

ИРОСВЕТИИ Г.1ЛС11ИК

Циљ и задатак васпитања, по Бенекеу, састоји се'како у преобраћању неразвијенога или недовољно развијенога разума у развијени, тако и у моралном усавршавању човека. Стога, што се при васпитању мора имати посда, углавном, с развићем личности, њених побуда, скаоности , осећања, тежња, воље итд. то стварна задаћа у томе јесте, да се, по .могућности, питомац прибдижи свету, који мора еретати и појмити и ставити га у подесне придике, како ће се сам у томе свету разабрати. Што се тиче саме доследности васпитања и наставе, то ваља почети од васпитања, стога што се у ночетку мора имати посла с дететом, као бићем, које живи готово искључиво осећајем, и тек потом се може рачунати с њим, и као с бићем, које је снособно за стварање представа. Васнитање много впшо, него настава, пада на терет куће и других ваншкодских Фактора. Заједно с тим, оно је поддожно много већој кодичини утицаја, но настава. Васпитање, уостадом, није ни могуће сасвим оделити од наставс, пошто и настава утиче васпитним начином. Васпитни утицај наставе се не објашњује само несумњивом узајамношћу међу нредставама, знањима и позпањима, с једне, и осећајима, расположајима, тежњама, вољом — с другс страно. Васпитно утицање врши такође и дичност наставникова, сав карактер наставе (тон предавања, метод, живост наставе итд.) а тако исто и узајамно утицање другова. Затим, и сами предмети својом садржином могу имати несумњиво васпитно дејство. Тако је несумњиво васпитно дејство историје и дитературе. Газумс се, да за добар васпитни утицај, настава мора тећи правидно, будећи живи интерес код ученика. Нема ли њега, ствар је пропада. „Смртни јс грех у настави, — вели Бенеке, — досада. Ако се ствар изводи досадно, ученици се неће занети у наставу и жељени резултати нс могу бити постигнути'-. За успешно извршсње образовних и васпитних задаћа врло је нотребно тачно психодошко разјашњењс како самих задаћа, тако и средстава за њихово остварење. На жадост, то обично заборављају н родитељи и наставници. II нри избору наставних предмста треба рачунати с психодошким моментом, умним силама ученика, с њиховим интересима, с тим, укодико се нова знања могу насдонити на она пре њих, са особинама индувидуалним код свакога ученика. За овим се избор наставнпх предмета одређује већом или мањом вредношћу њиховом по умно и морално развиће ученика, а тако исто и њиховим значајем по решење практичких задаћа у животу. С те тачке гледишта Бенеке нарочито истиче учење језика, историје и математике. У вештини корнстити се речју, нарочито матерњом речју, види се, по Бенекеу, све интедектуадно ичакморадно развиће ученика, ношто успсси уматерњем Језику могу служити као меридо за оцсну онштег успеха учениковог.