Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 619

Бенеке је био »уклоњен са берлинскога универзитета и тек кроз 5 година је могао ноново се вратити у њега. Бенеке, као и Хербарт, држао се подаље од друштвенога живота. не узимајући никаква учешћа у покретима од 1830—1848. год. Он је себи ставио за главни задатак прво то, да проучи душевни живот човеков, у његову развићу и раду, и да примени добивене резултате на разне гране Философије, и друго, да помогне усавршавању друштвених прилика помоћу потребнога за то васпитања младежи. Бенеке је сматрао, да може решити све педагошке задатке и рсшавао нх је само са психолошке тачке гледишта. Своју исихологију оснива Бенеке на унутрашњем искуству, на унутрашњем посматрању. Метод психологије мора се нодударати с методама пауке о спољној природи. Ваља почињати са посматрањпма и рационално их обрађивати нутем индукције, поставке хипотеза итд. Бенеке види гланне моменте успеха научне исихологије у избацивању из нсихолошке области учења о урођеним појмовима (заслуга Лока) и учења о урођеним „душевним способностнма" (заслуга Хербарта н самога Бенекеа). Одричући душевне способности, које су прнзнаване раније, (разум, моћ суђења итд.) Бенеке у исто време иризнаје „првобитне способности" (Штегтодеп) које примају извесне спољне надражаје. Све, што буде доведено сазнањем до извесног сгепена савршенства, одржава се потом у облику трагова или утисака и после тога, кад ишчезне из СФере сазнања. Ну по тим траговима представа може доцније поново ностати сазнањем. Саглаено с главном тезо51 психологије Бенекеа, моћи или способности развијене душе и састоје се из трагова слика, које су иробуђене раније. ЖојЈал оснива Бенеке на објективној и субјективној оцени разних нсихичких Функција, оцени, коју смо ми већ једном утврди.ти. II оно, што је од тога највише цењено како од посебних лица, тако и од целине, Јесте уједно и морално добро. Као основни морални положај Бенеке тражи, да ми у сваком даном случају постунамо тако, како ће то бити добро и по објективној и по субјективној оцени. „Правилна се оцсна одређује осећањем дужности, моралне нужности н обавезе. Развиће тога осећања оснива се на томе, што та нужност ироистиче из унутарње суштине људске душе. Првобитно и непосредно јављање моралнога односа исказује се у нас у облнку моралних осећања. Из спајања моралних осећања ове или оне врсте образују се морални појмови. Подударност тих појмова са оценама и склоностима даје морална суђења. А нз специјалних моралних судова, при даљем развићу, ниче оишти морални закон". На тај начин Бенеке разликује ове степене моралнога развића: морално осећање, моралне нојмове, морална суђења, морални закон.