Просветни гласник

630

ПРОСВЕТНИ ГЛАСМИК

Тако исто опет ако хоћете да разумете коју индијску Нураиа, замислите прво каквог оца њиховог, који „пошто је доживио да види своме сину сина на кодену" повлачи се по обичају у самоћу, носећи са собом само једну сикиру и један суд, живећи под каквим бананом на обали каквог потока, не говорећи ништа и све чешће гладујући, седећи го између четири ватре и пете сунда; сграшне смрти и неуморног обновиоца свега штв живи. који на изменице, а по неколико седмица, задржи машту своју на ноге Брамине, или на колена, или на бутине, или на пупак, па све тако редом, док се на послетку иод теретом тог упорног задржавања мисли, не јаве халуцинације, а облици се свега виднога помешају и трансФормирају један у други, осцилирајући му кроз главу коју почиње неевестица да заноси, док на послетку, непомичан, задржавајући дах а укочена погледа, не види да света нестаје баш као и дима више празног једног простора у који он тежи да га нестане. У томе погледу најбоља обавештења дао би вам пут у Индију, или, у противном случају путописи, и геогра®ски, ботанички и етнолошки чланци. Било како било истраживања морају бити иста. И један језик и једно законодавство и један катихизам ,.све то само су абстрактне ствари, а главно је сам човек, који једе, Уиде, који се туче и који ради. Оставите на страну теорије о Уставима и њиховом механизму, и верска питања и његове системе, и нотрудите се да видите људе онакве какви су били: у њиховим радионицама и канцеларијама, у њиховим пољима, под њиховим небом, на њиховом земљишту, у њиховим кућама, у хбиховим хаљинама, у њиховим културама, као што радите кад отпутујете у Енглеску или Италију, где гледате лица и покрете, тротоаре и каФанице, варошане који се шетају и раднике који пију. Главна наша брига треба да се састоЈИ у томе, да што нам је више могуће надокнадимо оно лично и днректно посматрање а које данас не можемо да чинимо, а само такво посматрање води ка правом познању човека. Пренесимо прошлост у садашњост; јер да би могли судити о једној ствари она мора да буде ту, да је ми видимо; с оним што није ту не могу се чинити експерименти. Оно опет без сваке је сумње да ће таква реконструкција бити непотпуна, и ирема томе и посматрања о њој биће непотиуна, али треба и с тим бити задовољан, јер свакако су боља и посматрања непотпуна но никаква или лажна посматрања, а другога начина нема да би дозналн делање људи у прошлости но да видимо како су од прилике морали изгледати ти некадањи људи. То је први корак у историји, који је учињен по препорођају имагинације у Европи, крајем XVIII. века, а који су учинили Бевзшд, А^аИег 8соМ, а мало доцније у Француској Сћа!еаи1)папс1, АицпнИн ТМеггу, М1сће1е1 и многи други. А сад ево другог корака.