Просветни гласник

НАУКД И НАСТАВА

629

селије, јер је господин нервозан па не може да трпи никакав жагор око себе, а нарочито и с тога, што се у овој густој демокрацији већ изиграо сваки ауторитет, због чега су његове личне претензије све то веће, и тако му, у оној обичној Финоћи сензација, дође по неки пут па поверује, да одиста има нечега божанственог у њему. Ето, шта ми све видимо под модерним Иремишљапима и Сонетима. А тако исто у каквој трагедији XVII века види се песник, песник као што је н. пр. био Касше, елегантан, одмерен, куртизан, којн је умео лепо да говори и који је носио величанствену перику и ципеде с широким врвцама, монархиста и хришћанин по осећајима, имајући од Бога тај дар, да не црвени ни у каквом друштву па ни у краљевом, ни друпиву Евангеља", који је умео да забавља краља и да му на депи Француски језик преводи „1е §аи1оЈз сГ Атуо4", којије умео да поштује великаше, знајући увек да се у њихову друштву „одржи на свом месту", и услужан и уздржљив како у Маг1у тако и у УегзаШе8-у, у средини забава префињених и декоративних, у непрестанем реверансима, грациозним кретању и Финоћама господе чије одедо трепти у златноме везу, која рано рани да би у случају смрти каквог дворјанина заслужида право насдеђа његовог места и положаја, и дивних госпођа које на прсте броје своје Генеалогије само да добију право на ^аћоиге!. 0 томе требало би да читате 8ат1,-8ш1ои-а и да нрегледате цртеже Реге11е-ове, као год што би о оним првима требало да читате Вакае-а и да прегледате аквареле од Еи§еие ^апн-а. А тако исто и при читању какве грчке трагедије на нрвом месту треба да замислимо саме Грке, то јест оне полу-наге људе, скупљене на гимнастичким вежбаоницама или где на јавним зборовима, нодјединственим оним грчким небом, окружени одушевљавајћуим лепотама природним, који се труде да очвршћају тела своје и дају им ону грацијозну лакоћу окретања ; који се разговарају, договарају и препиру, ко.ји гласају, који иду у патриотеке иљачке, а који су најчешће беспосдени а при том врдо умерени; који за сав намештај код куће имају ова три крчага, а за рану коју рибу, које робови сдуже остављаЈући им тако времена да негују дух и тело своје, и којима је .једина брига да они имају најлепши град, на.јлепше процесије, најлепше иде.је и најлешпе људе. Поред тога каква статуа, н. пр. она Мелетрова или Тезеова с 11артенона, или поглед на њихово море бистро и плаво баш као какав свилени скут, са оним многим острвима, уз то још неколико изабраних фраза из Платона иди АристоФана — више ће вам рећи но гомиде које каквих дисертација и коментара.