Просветни гласник

628

ИРОСВЕТНН Г.1АСНИК

I Исторична дата само су Кад узмете да претурате велике чврсте л.изнацп на основу којих стине каквога ш-ЈоНо, или пожутеле стране катреба ожпвљавати изу- квог манускрита. или ти какву поему, или закомрле генерације. пик, или верске какве симболе, шта на првом месту приметите? Свакако то, да сс сви ти документи нису сами собом етваради. Сваки од њих само је кадуп налик на какву Фосидну шкољку, дакле отисак сличан оном отиску што је у камену оставља животиња која је некада живеда и које више нема. Под шкољком дакде бида је некада животиња нека, а под документом био је човек. И што проучавамо шкољку ми то чинимо само за то да од придике познамо каква је морада бити животиња што је у њој жнведа. Па тако исто и документи се проучавају да би познади човека; .јер и шкољка и документи само су мртви остатци, и једино вреде као знаци некога живота, који смо ми ради да реконструјишемо. II с тога греши сваки онај који нроучава какав докуменат као засебну цедину. То би онда значило бити прост научар и губити се у бибдиотешким идузијама. Јер у ствари нити има митодогије нити језика, но има једино људи, који ређају речи и сдике према потреби својих органа, и према оригинадном обдику свога духа. Ма каква једна догма била, она сама по себи ништа не значи, и једино може вредити као неко упутство за познавање оних људи који су створиди на пр. онај иортрет из шеснајестог века неког вдадике, оштра и енергична лица, иди онај други иортрет неког енгдеског редигијозног мученика. Све што постоји, постоји у личности, коју једино треба проучавати и познати. Знати ноставити редом извесне догме, класиФицирати поеме, обележити прогрес устава, или трансФормацију језика — све то учинити — ипак значидо би само рашчистити земљиште. Само онај .је прави историчар, који је у стању, да кроз дуги низ година што је прошао, назре човека жива, онаквога какав је морао изгдедати : човека који ради, ко.ји има страсти и извесне навике, па му чисто чује гдас и види лице и покрете и одело и који се, према томе раздикује од свију остадих и ствара тако слику једног човека, баш као и онај, којег је мадо нре тога срео на удици. Ми требамо дакде да се трудимо да што нам је више могуће укдонимо тај ведики размак времена, који нам не да да. нашим рођеним очима иосматрамо човека ко.ји је некада био. Шта нам н. пр. казују сатинирани дистови какве модерне поеме? Казују нам каквог модерног песника као што је био А11тес1 с1е Ми88е1. Ни§о, Батаг(;те иди Нете, који је учио гимназију и путовао; обучена у црно одедо и с рукавицама, којег жене радо гледају, који вечером избаци бар једно двајестину духовитих речи, који пре подне редовно чита новине, а обично станује на другом спрату где баш није најве-