Просветни гласник

42*

НАУКА И НАСТАВА

627

могле ни ма.10 уздрмати ум и осећаје маса. Данас пак, обратно, те идеје све више освајају друштво, па и ако коначна победа социЈалних струја над индивидуадистичким још није постигнута, ипак је њена скоро будућност несумњива. (Л.. Сињицки). Превео с рускога Станиша С. Станиши^ учитељ УВОД У ИСТОРИЈУ ЕНГхЛЕСЈ^Е ^ИТЕРАТУРЕ од Хиполита Тена Историчар један може да се уживи у душу људску или душу читавог једног народа за извесно време па чак и за неколико векова. Он може да проучи, да опише, да ислрича све оне догађаје, лромене и револуције које су се извршиле у души тога човека или тога народа, и кад би то свршио имао би историју дивилизације оног народа у оном времену које је изабрао. (Ош2о(. »Цивилизација у Европи* стр. 25.), ТрансФормација историје проучавањем литература датира у Немачкој од сто, у Францусксј од шесет година на овамо. Тада се увидело да једно књижевно дело није тек само нека проста игра маште, нити каприс какве угрејане главе, но да је то отисак савремених обичаја и знак извесног духовног стања. Према томе људи су закључшш да би се, помоћу књижевних монумената могло нронаћи како су људи пре неколико векова морали мисдити и осећати. Неки су то покушали и одиста и успели су. Проучавали су те разне начине мишљења и осећања и дошли су до закључка да су то податци од неоцењене вредности. Па онда нриметиди су како су обично књижевни производи везани за највеће догађаје у земљи; како се то двоје узајмнички донуњује и објашњује, и увидели, да би, према томе, књижевним радовима требадо одредити најважније место у историји. И од кад књижевни радови заузимају то место, у историји се све променуло: и предмет и метод и средства и схваћање закона и узрока. И ето, ту промену која је наступила и сада дбла, потрудићемо се ми да изнесемо.