Просветни гласник

626

ДРОСВВТНИ ГДАСНИК

вастштања. Други је ступањ грађанско друштво са силно истакнутом регулацијом друштвене воље уз припомоћ строго утврђених правила. Подударно с Формама своје организаднје, за васпитање вољине СФере код нладежи, друштво је начинидо друштвену шкоду, где се воља појединда нодчињава регулисању, потпуно по примеру организације грађанскога друштва, ради припреме за задатке грађанског живота. Форме трећег и вишег ступња друштвеног морају се управљати слободном разумном делатношћу личности, које састављају друштво. Слобода се та не противи извесној организацији, што се види и из подударне тој Форми заједнице васнитнога завода, т. ј. више школе. Данас је та школа само место васпитања мањине, привилегисаних у економском погледу лица. Ну постепено универзитет, у облику разних виших народних школа. популарних универзитетских течајева, 1ЈмтегзИу Ех1еп810п итд. — постаје имаовина свега народа. Као средства за развиће воље на сваком ступњу јесу практичне вежбе и настава. Практична вежба то је — свака заједничка радња са васнитним утицајем; практична настава је — објашњење смисла радње ономе, који је ради. Да би вежба и настава имали васнитнога дејства, треба, прво, пробудити интерес, који им одговара, друго, дати одређени правад пробуђеним тежњама, треће, везати све радње с одређеним циљем, сидејом. Овоје последње свршетак васпитнога посла. Поступно пролазећи кроз три показана ступња човек се све више развија у друштвеном погледу. На првом ступњу у њега со развија осећање Физичке зависности од других лица, нежно онхођење са чланоиима своје породице, јединство жеља с жељама дане групе. За овим наступа опасан моменат, — буђење сопствених жеља, осећај самосталности. Породица се у том периоду развића не слаже увек са својим нитомцем. Он постаје, уостадом, у то доба објекат школскога васпитања. Најбоље, што се постиже у нормалном школском васпитању, јесте стварање оиштега друштвенога духа (езргН (1е согрз, Оетет§е1з1), који постоји у свакој доброј школи, у сваком другарском разреду. Тај другарски дух јесте најбољи Фундаменат за ту заједницу воље, која потиче из слободног узајамног појимања, и која је идеал за трећи ступањ. Такве су крајње етапе у развоју ФилосоФСко-педагошке мисли у току XIX. века. У почетку његову — Хербарт, који се труди дати научни разлог индивидуалистичкој педагогици, на крају — Наторп, који тежи створити научни Фундаменат за педагогику социјадну. Ицдивидуалистичке и социјалне струје боре се и данас. — То је с једне стране. А с друге — ваља поменути, да су социјално-педагошка гдедишта исказивади поједини педагози још одавно — и у првој подовини XIX. века и много раније. Ну тада су тб биде мисли неколико изузетних личности, које су далеко претекде своје време, те циеу