Просветни гласник

НАУКЛ И НАСТАВА 625

из опште ризнице. Закони по којима се образује садржина нашега сазнања, а досдедно томе и све наше развиће, јесу општи закони свакога сазнања. Из општности садржине сазнања следује и могућност општности радње, коју одређује то сазнање. У обдику непрекидне свезе међу индивидуом и друштвом и учење о васпитању воље мора зависити од социјалних услова развиКа и социјалног карактера циља човечје радљивости. Подигнута на таком принципу педагогика и биће социјална иедагогика. Задатак се те науке састоји у изучавању социјадних услова развића индивидује, а такође и услова, којима се има захвалити за развиће соцајалног живота. То — нису два оделита задатка, стога што се и друштво и индивидуа развијају по једном и истом закону. Друштвено развиће, у суштини, пролази кроз исте ступњеве, као и индивидуално: из царства нужде путем рада и управе вољине друштво и нојединац нрелазе у царство разума, слободе (или, како би ми рекли, стихнја уступа место начелу разумног сазнања). Васпитање се мора трудити, да доведе до идеаднога савршенсгва све појаве животне радљивости у области воље. Но сгупњу сазнања Наторн разликује 3 Форме вољине животне радљивости: 1) „натон". т. ј. инстинктивне нојаво вољине сФере, 2) јасно схваћене вољине жеље и 3) разумне тежње к далеким циљевима. Савршенство у свакој од те три Форме Наторп назива добродетељу. Као добродетељ у области инстинктивних жудња јесте чистота тих жудња, у области вољиних жеља — емелост и у области разумних тежња — истина. У друштвеном животу одговара СФери инстинктивних жудња скономска акција,- занатске проФесије; СФери вољиних жеља одговара рад управљања, разумним тежњама — просветна радљивост. Ну како у животу индивидује не морају све три СФере бити одвојене једна од друге, тако и у друштвеном животу проФесије сва три типа не морају бити цридате разннм класама друштва понаособ. У нормалном стању ствари сви људи морају узимати учегаће у свим битним кретањима социјалнога живота. Нормално васпитање мора бити уређено тако, да сваки из генерације која расте прође поступно све ступње друштвенога васпитања, који исказују карактер ступњева, које је проживело човечанство. Прожет сваким ступњем, који одговара карактеру живота, понављајући доследно сопетвеним искуством тај живот, раширујући- круг свога општења са људима, младић постаје свесан члан све крупнијих група заједничког живота. Паралелно трима Формама вољине животне радљивости, Наторн разликује 3 стунња друштвене организације. Најнижи је стуиањ породица. Породица је природно место за васпитање, које је непосредно упућено на здраво развиће инстинктивннх жудњи у правцу социјалнога рада. Тим се одређује и сав карактер нормалнога породичнога нросветни гдасник, II књ., 2. св., 1907. 42