Просветни гласник

634

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИк

екударно кретање и животна топлота. Врлина и порок продукти су исто тако као гато је витријол и шећер, и ова компдикованија дата рађају се стицајем дата простијих од којих зависе. Тражимо дакле она проста дата за моралне стране као што их тражимо и за Физичке, и узмимо да посматрамо ма шта на пр. какву редигијозну музику и то у каквој протестанскоЈ цркви Тој музици узрок је унутарњи, и он је повео духове верних ка тим озбиљним и монотоним медодијама, и тај узрок много је ширег обима но што му је дејство, а то је она општа идеја видног поштовања које човек дугуЈе Богу. Та идеја сгварала је облик тој цркви, она је избацила статуте и слике из ње, уништила украсе, скратила деремоније, унела оне високе клупе из којих се у наоколо мало види; она води рачуна о сготинама оних ситница у декорацијама и намештају. Тој пак идеји опет узрок је она идеја о целокупном животу човековом. и унутарњем и спољашњем где долазе молитве, дела и све оно што га везује према Вогу, она је збацида са висине доктрину и надахнуће, смањида некадањи значај свештенства, трансФормисада свете тајне, уништила ону привидну побожност и нроменула ону дисципдинарну веру у мораду. А и та друга идеја зависи опет од једне треће чија је основа још шира: од идеје мораднога савршенства, оног савршенства које се огледа у Богу неумитноме судији, строгом оцениоцу душа, једном речи ономе Богу, пред којим је свака душа грешна и засдужна казне, а снособна за врдину и спасење своје једино оном борбом савести, коју он изазива, и обнављањем срца ко.је он даје. Ето то је она основна консепција која у дужности гледа апсолутног вдадаоца ншвота човековог и која све идеадне узоре баца пред ноге узору морадности. А ту, ту је основа човековог бића, и да би објаснили ту консепцију, треба да посматрамо саму расу: то јест Германца и човека са севера, његов карактерни и духовни скдоп, његов најшири начин мишљења и осећања, ону тромост и хладноћу сензација која му не да да се лако пода тедесним уживањима, ону крутоћу укуса, ону ненравидност и нестадност консепција које спречавају у њему лепе урођености и хармониЈске облике, па онда оно презирање спољашњости, она тежња за истином и она приврженост апстрактним и магдовитим идејама коју развија у њему савест на уштрб осталога. Ето где се истрага завршује и где већ имамо пред собом неке првобитне наклоности, неко извесно обедежје свију сензација, свију консепција једнога века иди једне расе, неке извесне особености које су нераздвојне од свију радова и покушаја његовога духа и његовога срца. А то су они ведики узроци јер су општи и стадни, и јављају се у сваком моменту и сваком сдучају, дедајући непрестано и на сваком месту, који увек трају и који, на крају краја, увек доминирају, пошто све оне могуће сдучајиости. које им нрепречују пут, као мање и сда-