Просветни гласник

НАУКА И ДАСТАВА

635

би.је, морају на послетку да стукну пред њиховом сталном силом. II тако, општи скдоп ствари и гдавна обележја догађаја њихово су дело, као год што су и редигије, и ФидосоФИје, и поезије, и индустрије и облиди друштва и породице само отисци њиховог печата. Пошто смо пак тако помсматрали онај прелаз од појаве ка идеји, узмемо ли сад да посматрамо онај прелаз од појаве ка раду, ка одлучности, — наћићемо основних разлика од такве исте важности и у том истом реду, према томе да ли је утисак жив, јак, као што је у јужним климатима, или слаб као што је у северном; да ли одмах води акцији као што је то код дивљачких нлемена, или тек доцније као код образованих народа, и да ли је у стању или није да се појачава, да се мења, да остаје сталан. Одатле проистичу све страсти људске, све могућности општега мира и поретка, сви извори рада и делања. А то исто вреди и за остале примордијалне различности; од њихових последица зависе читаве цивилизације, и с тога би их човек могао сравнити с оним алгебарским Формулама, које у својем узаном крилу садрже ј напред читаву ону кривину чији су оне закон. Истина да се и ти закони не изводе увек до креја, јер по кад-кад наступе какве пертурбације; али ипак из тога се не може извести да је закон нетачан, но то, да није делао сам: но су се нови елемепти помешали са старима, а велнке стране силе ставиле су се супрот примитивних сила. На пример раса је емигрирала, као оно стари аријски народ, и промена климе рђаво је дејствовала на њену интелигенци.ју и покварила је дотадање уређење друштва. Или рецимо народ је био побеђен, као што је био народ саксонски, и ново нолитичко уређење наметнуло му је неке навике, неке особености и неке симпатије које раније није имао. Или опет народ нобедилац настанио се међу побеђене које експлоатише, као што су стари Шпартанци, и онај примљени живот, налик на живот какве уморене разбојничке чоте, извио му је у .једном једином правцу читаво и морално и друштвено уређење. Било како било меканизам људске историје увек јеједанисти. Увек, као прве покретаче, наилазимо неколико општих диспозиција ума и душе, које су или уређене раси, или доцније стечене каквим околностима ко.је су се примењивале на расу. Ти велики покретачи дејствују мало по мало тако, да на крају неколико векова поставе народ у ново и религијозно, и књижевно, и друштвено и економско стање, а које, као нов услов, комбинован са другим силама, даје опет неко ново стање, било добро било рђаво, било да га изведе брже или спорије и тако непрестано. А нрема томе укупно кретање сваке засебне цивилизације, могло би се сматрати као дејство једне сталне силе, која непрестано измењује своје дело, измењујући околности међ' којима дбда.