Просветни гласник

636

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

IV. Главни обдици мисди и И тако дакде у осећајима и мисдима људосећаја. Љихова исхориј- ским постоји известан систем којем су први ска детства. покретал известне опште црте, известне карактеристике духа и срца заједничког људима једне расе, једнога века иди једне земље. Као год што у минерадогији најразноврсни.ји кристали нроистичу из неколико иростих телесних облика, тако исто у историји и све најраздичније цивилизације проћстићу од неколико простих духовних облика. Први се објашњују известним едементом нрвобитне геометри.је а други каквим првобитним психодошким елементом. Да би схватили скуп минералошких специја треба пре свега посматрати један сталан основни облик у опште, и његове стране и његове углове, и у њему назрете све могуће му трансФормације. Тако исто, ако хоћете да схватите скуп историјских варијетета, посматрајте пре свега једну људску душу у опште, са њена два или три основна својства, и ви ћете у том абреже-у назрети све главне облике у којима вам се она може јавити. Што је главно, та замишљена и геометријска и психолошка слика таква је, да се одмах могу видети границе оног иростора, изван којег се ни цивилизације а ни крисгали не могу простирати. Шта има у полазно.ј тачки у човеку? Слике, иојаве предмета, то јест оно што у унутрашњости његовој лебди пред њим, постоји неко извесно време, па се онда избрише и опет се .јави као кад н.пр. посматра какво дрво или какву животињу, једном речи кад посматрамо нешто. То је материјал за остало, а развој је тога материјала двогуб: спекулативан или практичан, према томе како се заврши та појава било каквом оиштом консеицијом било каквом активном одлуком. Ето то вам је у скраћеном читав човек, и у том ограниченом нростору јављају се различности људске, час у самом првобитном материјалу, час у првобитном двогубом развоју. И ма како да изгледају мале у елементима оне су неизмерне у маси, јер и најмања измена у сарадницима доноси врло велике измене у делима. Према томе да ли је нојава чиста и опредељена или нејасна и не обележена: да ди концентрује у себи ведики или мали број карактерисгика предмета; да ли је нагла и нраћена потресима или мирна — сав се рад људске машине мења. Тако исто промени ди се доцнији развој појава, неминовно се мења и сав људски развој. Тако н.пр. ако је она гдавна консепција нроста, једра, и штура појава као што је код Кинеза, онда језик поста.је нека врста алгебре, религија и појезија иочну издапљивати, Философија се сведе на неку врсту морадног и практичног здравог разума, наука на неки скуп прибедежака, класиФикација и угилитарних мнемотехнија, а сав дух узима на се нечега нозитивног. Буде ли, на против, та гдавна консепција коју појава произведе