Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

637

каква ноетична и Фигуративна слика, какав живи симбол као што је код аријских раса, онда језик постаје нека врста обојене епопејо, где је свака реч једно лице, појезија и редигија облаче се у величанствене одоре и постају неисцрпан један материјал, метафизика добија маха и суптилности и не мисдећи на какве позитивне примене, а дух, идући неизбежно и странпутицама и сдабећи чак у своме напору, одушеви се и депим и узвишеним и створи себи један идеадан узор, који је, узвишеношћу и хармонијом својом, достојан да прикупи око себе нежност и ентузијазам читавога рода људског. Буде ди пак та гдавна консепција коју појава произведе нојетског обдика ади до које се не долази неком стадном постепеношћу но каквом нагдом неодољнвом интуицијом, ако дакде онај основни рад не буде ишао путем правиднога развоја но буде резудтат какве сидне експдозије, као што је то н.пр. бидо код семитских раса, — онда метафизике никако и нема; у редигији има места само за једног јединог Бога богова, усамљенога разоритеља; наука не може да узме никакав обдик; дух постане и сувише крут да би могао репродуктовати деноте природине, појезија се сведе на неке ведичанствене тугованке, језик није у стању да изрази запдетеност разума и едоквенције, човек се сведе на дирички ентузијазам, на необуздане страсти и на Фанатичко и огранично дедање. У тој интервади између извесне појаве и опште консепције надази се основа највећим раздичностима људским. Неке расе, н.пр. оне кдасичне, прелазе од оне прве ка другој извесном ностепеношћу тачно кдасираних идеја, које бивају све општије и општије, друге пак расе, н.пр. германске, чине тај предаз неправидним скоковима, без икакве једнобразности, и то посде дугог и узадудног дутања. Неки опет, као што су Римљани и Енглези задрже се на првим степенима, док други као што су Индијанци и Немци, попну се до највиших. V. Три осиовне силе. Раса. Три су разне сиде које стварају то основно морадно стање раса, средина и моменат. Раса то еу оне урођене и насдедне накдоности које човек ори рођењу собом доноси и које се огдеда)у у раздичностима у темнераменту и обдику теда. Те се наклоности мењају према народима. Природно је да тих раздичности има и код по.јединих људи као што их има и код животиња, код волова и код коња, — јер док су једни храбри и интедигентни, други су пдашљиви и ограничени, док су једни високих консепција које и остварују, дотде су у других мисди сасвим рудиментарне. Неке расе опет имају нарочите накдоности за извесна дела и богатије су у извесним инстинктима као што се то н. пр. види код паса међ којима има једни који су бржи од остадих а други јачи, једни добри за дов